Avantura: ''Novi heroji''

" E sad ce biti guzve",razmisljao je Karim dok su hodali kroz grad. Neka napetost se uvukla u njegovo telo, hodao je kao da noge nisu njegove, vec kao da ih je neko prisio na njegov trup i on sad pravi prve korake sa njima.
" Usro si se Andjelo ali to je sasvim normalno momce...Nije nam prvi put. Ne junaci se, cuvaj svoja ledja i sve ce biti u redu..."
Izasli su iz grada i krenuli ka svetioniku koji se ukazao u daljini. Iznenada, iza jedne okuke videse veliku jamu sa desne strane staze. Rendzer spremi luk i strelu i krenu da izvidi. Karim naculji usi (Perception roll 14) i izvadi nozeve.

Ispod rendzerovih stopala se, koliko god se on trudio, culo blago sljapkanje kako se on kretao kroz muljevito i sveze mocvarnje blato. Grancice koje su pale sa obliznjeg drveca je uspeo vesto da zaobidje. Godine prikradanja po sumama su svakako pomogle u ovakvim trenutcima.

Odmah iza njega, isukanih nozva, kretao se zabavljac. On nije bio toliko uvezban za kretanje po prirodi, ali je ipak bio malko dalje od rupe i Loka, pa bi to trebalo da mu ide u prednost. Racunao je da ce rendzer uspeti da se prikrije dovoljno blizu i upozori ostatak druzine na opasnost.

Sledeci trenutak bio je poput munje. Iz jame je najednom izleteo aligator i nasrnuo na druzinu! Paladin, koji je pomalo zaostajao iza Loka i Karima sakupljajuci bilje za svoje napitke, kako im je objasnio, videvsi to je sada bio u punom trku ka njih dvojci.

Ipak, aligator je bio toliko brz u svom naletu, da je uspeo u roku od samo par trenutaka da se dokopa Loka i osine ga repom po nogama! Sumar izgubi ravnotezu, neznajuci sta ga je u prvom momentu snaslo i odleti nekih metar u stranu.

Zivotinja se zatim okrenu prema zabavljacu...

Napad ga je potpuno iznenadio, nije imao vremena da reaguje i sada je lezao licem ka zemlji.
"Prokletstvo" pomisli Lokus okrecuci se na levi bok. Noge su ga bolele od zestokog udarca koji je primio. Nije mogao da se uspravi, a nije ni imao vremena, morao je brzo da reaguje.
Prilikom pada strela koju je zategao izletela je i zabila se u zemlju nekoliko stopa od njega.
Luk je jos uvek cvrsto drzao u desnici.
Pogledao je ka zveri i tek onda je dobio jasni prikaz onoga sto ga je napalo.Jedan poveci Aligator.
"Otkud sad ti ispade proklet bio!" kroz zube prosikta.
Nije imao vremena za gubljenje, video je da se zver priblizava Bardu, morao je da reaguje.
Krenuo je ka tobolcu sa strelama, da bi ubrzo video da su se prilikom pada neke rasule oko njega, zgrabio je najblizu, nategao luk i za sekundu se dvoumio "Glava ili telo?" , nikada ranije nije imao prilike da ulovi ili pak izbliza vidi Aligatora, pa nije znao koji deo mu je najslabiji.
"Glava!" uzviknu i odape strelu ka Aligatoru.

"Prokleti aligator..."
Bard se instinktivno povuce korak unazad.Osetio je kako mu srce ludacki udara u grudima.
" Prepade me..."
Aligator obori randzera i okrenu se ka Karimu.Bard ukrsti pogled sa gmizavcem. Zivotinja skljocnu zubima. Taj preteci zvuk kao da konacno probudi Karima.
" Napravicu dobre cizme od tebe mali", nasmeja se on u sebi.
Odstupio je dva koraka da bi bio van domasaja aligatorovih celjusti i ispruzenih nozeva poce da ga izaziva.
" Ajde, dodji mali...Ajde dodji imam nesto za tebe."
" Lokuse", obrati Karim se rendzeru ne skidajuci pogled sa gmizavca," napuni ga sa dve tri strele,cim se okrene, skacem mu na ledja!"

Fijuk. Rendzerova strela prosikta kroz vlazan mocvarni vazduh i zabode se blizu predje noge zivotinje. Lok je ciljao glavu, ali se aligator u poslednjem trenutku tako namesti da izbegne fatalni udarac. Krv siknu iz maslinasto-zalenkastog tela, medjutim napadac se nije mnogo obazirao na ranu. Zapravo, bol kao da ga je razljutio jos vise, i on odlucno polete prema zabavljacu.

Karim nije racunao da ce stameni agresor tako opusteno izdrzati strelu, a jos manje je ocekivao sledeci , munjevit nalet. Ipak, vise srecom nego pameti, dok su aligatorove celjuti zeljno naletale na Karimove noge, zabavaljac se baci na ledja aligatora. U prvi mah, zamalo da ne skliznu, sa obzirom da je krljust bila mokra, ali ipak je uspeo nekako da se zadrzi. Nazalost, iz ruke koju je morao da iskoristi ne bi li se odrzao tu gde je, nehotice ispusti jedan bodez. Nije imao vremena da ga povrati, vec je morao uraditi nesto dok je imao prednost...

Paladin je u tom trenutku dotrcao do mesta akcije. Zbunjeno je drzao mac, ne znajuci sta da radi sada kada je bard jahao aligatora. Plasio se da ce svaki pokusaj napada macem ozlediti Karima.

“ Iskopaj mu oci, Karime! Tvoj bodez mu nece mnogo stete naneti na drugom mestu, predebela mu je krljust! I zasto ga zajaha, djavo te odneo ?! ” Vitez Srebrne ruke se nadao da ce se Zabavljac barem malo pomeriti kako bi mu dao prostora za napad. Paladinov mac bi sigurno presekao aligatorsku ruznu njusku....

" Zato sto mi se tako cefnulo,eto zato!"prosikta Karim na paladina dok je sa mukom odrzavao ravnotezu na ledjima gmizavca.
" Sta mi je ovo trebalo...Oooo polako mali...Ojsaaa!!!"
Karim stegnu drsku noza pokusavajuci da pronadje pravi balans za ono sto je nameravao da uradi.Onda skoci i baci se celom svojom tezinom na ledja krokodila ( Acrobatics roll 9)uperivsi ostricu noza ka glavi reptila.(Attack roll 9)

Sada je bio na nogama. Bolele su ga, ali podnosljivo.
Ni za trenutak nije skrenuo pogled sa Aligatora i Barda.
"Proklet bio, kako sad da ga pogodim" proksita Lokus gledajuci Karima koji je jahao Aligatora.
Primetio je Paladina kako stize i isukava mac. Ni on nije znao sta da radi.

"Pa dobro" pomisli izvukavsi strelu iz ,vec skoro praznog, tobolca. Glatko je nategao i cekao.
Bol u nogama se povecavao, odvlacio mu je paznju.
Pokusao je da se koncentrise dok je imao vremena.
Jedan udisaj, jedan trenutak, jedan izdisaj, jedan trenutak. Kapljica znoja polako mu je skliznula niz prasinom umrljano celo. (Concentration roll 13)
"Pravi trenutak!"
Video je Barda, razumeo je sta pokusava da izvede. Verovao je da ce zivotinja podici glavu kada Bard nalegne na nju i tako izloziti vrat. U trenutk dok je Karim nalecao ka dole ispalio je hitac ka Aligatorovoj glavi. (Attack roll 2)

Akrobatski potez zabavljaca je majstorski izgledao i izvukao bi aplauz i najzahtevnije publike, kada bi ona bila prisutna. Bez obizra na to sto bio lisen usklika i navijanja, Karim je uspesno proburazio aligatorovu glavu, tik pored oka. Avaj, nije ni stigao da se raduje , kada mu ostar bol prostreli ramenom. Bila je to Lokova druga strela. Rendzer nije naparavio pametan potez izabravsi da odapne projektil ka gornjem delu zivotinje, znajuci da ce Karim okusati srecu sa glavom aligatora.

Uzviknuvsi, zabavljac se samo preturi u stranu, padajuci sa ledja napadaca. Sokiran ali ipak dovoljno pribran da zna sta mu je ciniti dalje, Paladin odsecno napravi vertikalni polukrug svojim macem, koji zavrsi u lobanji aligatora, ne tako daleko od bardove prvobitne rane. Krv siknu na sve strane, a zivotinja se na mestu umiri.
Faundlender nije imao vremena da kritikuje Loka, vec odmah kleknu pored zabavljaca.
“ Miruj! Nemoj se pomerati!” vikao je na Karima, dok je pokusavao da mu fiksira ruku. “Ovo ce mozda boleti...” rece, pa potom istrgnu strelu iz ramena. Zabavljac se prodra poput ranjenog grizlija. Bol mora da je bio neizdrzljiv. Paladnu se mantalo pred ocima od tolikog adrenalina i mirisa krvi, kako li je tek pacijentu bilo....

“Calma lenn Ore, Fuin Gurth e Dagnir mor...! “ Galdor je izgovarao reci, zmureci i koncentrisuci se. Karim se jos uvek vrpoljio i stenjao od bola, ali Vitez Srebrne Ruke mu nije dozvolio da se istrgne i udalji od njega, stiskajuci mu nadlakticu.
Galdor zatim otvori oci, a one mu behu okupane u svetlosti, kao da paklena vatra u njima gori. On zatim predje dlanom iznad ulazne rane, a ona se nakon nekoliko trenutaka, kao rukom odnesena, i zatvori. (Lay on Hands)

Bard vise nije osecao bol, ali paladin se vidno iscrpljen i umoran, sruci na pod i izgubi svest...

"Prokletstvo!" uzviknu Lokus.
Prevario se, verovao je da ce Karim napasti Aligatorova ledja, a ne glavu. Iako jos sa bolom u nogama potrcao je ka Karimu i Paladinu, koji se vec pruzio po zemlji.
"Da li su dobro?!" upita zabrinuto, pogleda prikovanog za Bardovu ranu, ranu koje vise nije bilo.
Videvsi da je u redu i ne cekavsi odgovor kleknuo je pored Galdora. Prislonio je glavu na Paladinove grudi, trenutak, dva "Dobro je, dise" rece vise se obracajuci sebi nego Bardu.
"Oprosti mi, nije mi to bila namera" izgovori polako gledajuci Barda u oci.

"Prokletstvo!", prosikta Kevlamin kada mu dugi, prvljavi nokti poderase kozu obraza i instiktivno pomeri glavu van domasaja kratkih ruku male napasti. Ispostavilo se da to refleksno cimanje nije bilo potrebno, jer je lancanom reakcijom odbijanja izmedju Kevove pesnice i stamenih sipki zatvorske celije polusan bio primiren.

Drzeci se za obraz iz koga je krv tekla u pravilnim potocicima, Kev se napokon smiri i po prvi put uspe da obrati paznju na ono sto je polusan govorio. Tacnije buncao. Svo to spominjanje Vilin-kraljeva, neke tamo "Elene", duhovi, price o kraju sveta... Sve je to bio ocit dokaz ludosti jednog izgladnelog zatvorenika. Ili da li je... " Nacin na koji je posmatrao moje rucne zastitnike... Kao da su upravo oni aktivirali nesto u njemu."

Nevoljno napravi par koraka po celiji i sruci se sedajuci tik pored kreveta. Nije smeo da rizikuje napad u lezecem polozaju iako polusan nije izgledao kao da ce se uskoro pridici. Ili ikad... Nije mu bilo narocito zao, ali su mu u glavi koja je i dalje pulsirala odzvanjale reci sumnje. "Otkud jednom polusanu u ovoj celiji gde se salje obican sljam ideje o takvim stvarima?" Nije bilo nacina da ga ispita i sazna vise.

Vreme je polako prolazilo, a Kev je nastavio da zuri u zidove koji su ga okrzivali. Bio je ovo prvi put da mu je oduzeta sloboda. Potpuno je drugaciji osecaj biti na brodu "Srecna Hilda" u najgoroj, najmanjoj mogucoj sobi i ovde gde znas da nemas nacina da izadjes. Taj brod! Gnusni goblin! Iz sveg ocaja situacije u kojoj se nalazio Kevlaminu dodje da po cenu toga da odere grlo pokusa goblinu ma gde bio da izrekne makar i delic onoga sto je nameravao da mu uradi. "Da li je moguce da je to bila cista slucajnost? Ta "Plava smrt" mi deluje kao nesto opako.. Mada ne verujem da sam ikada cuo za tako nesto. Hmmm pitam se sta li rade ostali? Je su li vec uspeli u tome da pobede gomilu gusara i bandita i ko zna sta jos ne bi li ispunili paladinov zadatak?" Takve misli su zabavljale, jer je ocigledno zaboravio da nije prosao ni dan kako je zatocen u toj pecini. Druga stvar mu je takodje pricinjavala zadovoljstvo. Nekako je bio ubedjen da, koliko god njemu bilo tesko, njima je svakako mnogo teze.

Odluka je pala. Mora se pobeci i priteci u pomoc grupici pre nego sto im se nesto desi. Tako se hrabrio polu-vilenjak. Ali tek nakon sto uhvati malko sna. Jos jedamput je proverio stanje polusana. "Pih, ako mi je sudbina da me ubije u snu mrsavi, pola metra visoki polusan, onda neka tako i bude!" Zavali se potrbuske u neudobni krevet i zaspa snom pravednika.

" Sta da oprostim konju jedan!" razdra se Karim ustajuci.On pridje Lokusu masuci nozem.
" Jel hoces sad da te ovde...!A?! Jel se tako gadja majmune jedan.Jebem li ti mamicu jel znas!!! Hoces da ti gurnem taj luk tamo gde sunce ne sija! Sta pucas kad ne znas! Mogao si da me ubijes!"
Karim se unese u Lokusovo lice.
" Srebrnorukas primi moju momentalnu ostavku na clanstvo u ovoj druzini," rece smirenijim glasom okrenuvsi se ka paladinu." Hvala na pomoci ali ja odlazim. Zelim ti puno srece sa ovim idiotom ovde, sam Pelor zna da ce ti biti potrebna.Zbogom i dovidjenja."
On zadenu noz za pojas, pljunu u pravcu Lokusa i ode.

Kada mu se malo vratila prisebnost, Galdor je nekako uz pomoc Lokusa, smogao snage da dopuze do obliznjeg drveta i nasloni se na njega. Lice mu je bilo bledo i znojavo,umorno... liseno blagog osmeha koji ga je uglavnom krasio. Vid mu se maglio a cela suma mu je poskakivala pred ocima.

"Sacekaj...Karime!" promumlao je jedva, u nadi da ce ga zabavljac cuti. "Ne shvatas ozbiljnost situacije, momce. Ako Ferolu i korumpiranim Srebrnorukasima podje za rukom da prikupe jos pristalica... niko nece moci da ih zaustavi. Lista tvojih neprijatelja ce postati mnogo veca,zabavljacu. Budi uveren u to." rece, pa se zakaslja par puta.

"Moramo pomoci ovom gradu da stane na noge. Tek onda cemo dobiti poverenje gradjana i gradskih vlasti, a samim tim jos saveznika. U ime Pelora, stani!" zavrsi , pa dade znak glavom Lokusu da podje za bardom.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kapljica vode sa mracnog, crnog zida tamnice pade na lice umornog rendzera, naglo ga trgnuvsi iz sna tek sto je u isti utonuo. Vazduh je i bio memljiv i ustajao. Jeziv ton celoj atmosferi dodavao je i krik obliznjeg zatvorenika koga su verovatno mucili - prvo su se culi tupi udarci a zatim i jauk. Polusan je sada mirno sedeo u zamracenom delu celije, na suprotnoj strani od stranca sa kojim je delio zatocenistvo. Ipak, unezvereno je gledao u Keva, narocito u njegove rucne zastitnike, kada god je imao priliku za to. Zapravo nije skidao oci sa rendzera. Povremeno, poneki strazar a bogami i pacov bi lezerno prosli pored njih dvojce, da bi se uverili kako se nista novo ne desava....

Bardova reakcija ga je potpuno iznenadila.
Mada je znao da je Bard covek prostih manira i poganog jezika, nije ocekivao ovakav napad na sebe.
Stoga Lokus ostade nem, posmatrajuci Barda kako okrece ledja i udaljava se.
Prvo je zeleo da odapne jednu strelu tik pokraj Bardove glave, kao upozorenje, ali onda je odustao od ideje. Sa jenjavajucim bolom u nogama obrati paznju na Galdora, koji je dolazio svesti.
Pomogavsi Galdoru da se smesti i sacekavsi da dodje do reci, Lokus pazljivo saslusa sta ovaj rece Bardu:
".. niko nece moci da ih zaustavi.", a zatim uoci kako mu Galador nemo nalaze da krene za njim.
"Prokletstvo, prokleto prokletstvo."
Nije bio besan na Barda, njegove uvrede ga nisu ni dotakle, ali Bard je itekako bio besan na njega.
Olabavio je mac u koricama i okacio ga na levu stranu boka, Bard je bio covek preke naravi, a zatim potrcao za prilikom koja se udaljavala.
"Cekaj!" uzviknu Lokus. "Ne mozes to da ucinis. Jeste, moja je greska jer sam te pogodio, ali koja jos budala skace aligatoru na ledja. Da je poceo da se okrece, zavrsio bi ti kao hrana istog."
Udahnuvsi duboko, nastavi:
"A osim toga obecao si, dao si rec da ces ostati do kraja. A da ne pricamo o onih deset srebrnjaka kojih si uzeo dok smo bili u krcmi. To je prilicna dnevnica, kada se uzme u obzir da skoro nista nisi uradio". Polako birajuci sledece reci Lokus rece:
"Zar rec jedne bitange kao sto si ti ne vredi malo... ..Vise?"
"Proklet bio" pomisli, dok mu je levica pocivala oko drske maca.

Kapljica vode, koja prenu Kevlamina iz sna, ucini mu se za trenutak kao neki pokusaj napada, tako da se divljacki izvi i pade na pod. Bacio je brz pogled po celiji u potrazi za polusanom. Kada ga vide kako samo sedi i bulji u njega lice mu poprimi grimasu gadjenja. "Ova nocna mora..." pomisli Kev sada vec pridizuci se na noge, pomalo onemocalo.

Iako nije dugo spavao, odmah ga je sustigao san. I to ne bilo kakav. Ponovo je on u snu proziveo taj sudbonosni momenat iz detinjstva. Vukovi, strah, smrt... Ali ovoga puta veliki deo njegove paznje je bio fokusiran na nesto drugo osim na mrznju prema vukovima. Taj trenutak povezanosti koji je osetio u prisustvu vucice. Kao da je mogao da je razume. Mada, tada je bio dete. Sta bi mu to sada znacilo?

Radoznalost ga preplavi kao kofa hladne vode. Ne obracajuci paznju na svog cimera, priblizi se resetkama koje su ga delile od hodnika i uzurbanim pogledom ga preceslja uzduz i popreko u potrazi za onim pacovom koga je video kada su ga dovodili (Spot roll 12).

Nije mogao ostati na ovakvom mestu. Zvuci agonije koji su ledili krv u zilama mu se urezase u mozak. Mogao bi biti sledeci! "Neka mi sam Obad-hai bude u pomoci u ovome sto cu sada pokusati. To ce mi biti jedina sansa!"

Dok mu je hladna kapljica znoja klizila niz slepoocnicu brzim pogledom potrzai cuvara za koga je znao da patrolira u blizini (Spot roll 4).

" Nemojte molim vas, raznezih se...Evo, zaplakacu..", poce da se krevelji Karim Andjelo Berezoglu." Zbogom drugari!"
" Hm, Srebrnorukas mi dosta gadno izgleda.A i Lokus... Ne bi trebalo da ostavljam ovako prijatelje u nevolji... Ono jes ,nisu mi bas ni prijatelji ali...ipak, stono Lokus kaze, uzeo sam i pare. Ma ne seri Andjelo!!! Koji ce ti klinac oni... U roku od dva sata bi zavrsio preklan u nekom jarku, i krokodili ili ti gustercici bi te lagano grickali... Paladin je lud, on bi da spasava svet.. takvi su najopasniji...Odvesce te u neku jazbinu,izbosce te kao dzak za trening. A Lokus... On ce te proburaziti prvi, pa ce ti se onda izvinjavati...Bolje ti cuvaj svoje dupe."
" Ako prezivite noc, castim vas dorucak u onoj krcmi!" dobaci bivsim saputnicima na kraju Bard.
" Sve mi se cini da ce mi te pare ostati nepotrosene ", dodade Karim u sebi." A sad na uzivanje.Sa ovim srebrnjacima moze da se napravi jedan dobar lumperaj.Sto jes,jes... Ima boga mi i da pretekne. Znaci lumperaj, treznjenje, dorucak pa bezanija. Prokletiu Vogronjes. Da nisam budala kao sto jesam, pobegao bih odmah odavde. E Karime, Karime, budalo jedna"

Noc se poput lopova sunjala ka sumi, a mesec je vec odavno upozoravao kocijase i putnike da je vreme da se sklone sa sporednih puteva i nadju prenociste. Pesmu ptica koja je bila prisutna do pre samo nekoliko trenutaka, zamenili su cvrčci i huktanje sova.I promena temprature se mogla jasno osetiti, naletom vetrica i hladog vazduha sa severa.

Videvsi da je Karim vec podaleko otisao od njega i Lokusa, Galdor Faundlender je ustao i poceo da sakuplja grancice i komade drveca koji su lezali naokolo. Stavivsi ih na jednu gomilu, okruzio ih je kamenjem naslaganim jednim na drugo. "Gladne oci ce iz daleka teze primetiti vatru ovako" rece on, kao da je razmisljao na glas.

" Pusti ga neka ide, Lokuse. Ne brinem za pare koje sam mu dao... samo mi je krivo sto ce uvideti svoju gresku na tezi nacin. Previse je drzak a premalo diplomata. Zbog toga se molim Svetlosti da ne naleti na Ferolovo drustvo. Ulogoricemo se ovde veceras "

Vitez Srebrne Ruke zatim kleknu, otvori ranac i izvuce malu bocicu kojom malko, uz samo par kapi, natopi grancice koje je malocas pripremio. Zatim uz pomoc kresiva, posle nekoliko neuspelih pokusaja propracenim varnicama, upali sitnu vatru.

" Mozes li da nam ulovis nesto u ovo doba, Lokuse? Siguran sam da tim lukom baratas bolje nego ja." kroz osmeh zakljuci Paladin.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------


Jos uvek razmisljajuci o svemu sto se dogodilo, Karim je pazljivo i lukavo odmeravao put kojim se vracao u mehanu. Znao je da ovde ima dosta probisveta koji bi mu prerezali grkljan, a Kolala, Set Sisa i Oga Debeli bi u tome uzivali vise nego u tanjiru vrele svinjetine i krigli hladnog patuljackog piva. Masta i tama su poceli da se poigravaju sa Zabavljacem, i on je umesto svakog drugog drveta vidjao siluetu koja drzi uperen noz prema njemu. Srecom, nije mu trebalo puno vremena da prodje kapije grada i dostigne svoje odrediste.

Krcma je bila jos zivlja nego sto je Zabavljac pamtio onu sa "Srecne Hilde" : skoro svi stolovi su bili puni, muzika je trestela kao na svadbi a dim iz lula se mogao nozem seci. Karim nije ni primetio prelepu, vitku, ridjokosu devojku koja mu je prisla, sve dok ona ne progovori:

" Treba li ti drustvo, frajeru? "

Uz sarmantan osmeh, ona mu namignu...

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kev je iz petnih zila pokusavao da bolje osmotri okruzenje svog privremenog boravista, ali kako su baklje bile podosta udaljene kako jedna od druge, tako i od same celije, Rendzer je samo video nekoliko metara oko sebe. Uspeo je da cuje i mumlanje strazara, ali nije mu poslo za rukom da oceni koliko su zapravo daleko. U radijusu koji je okruzivao tamnicu nista se nije moglo upotrebiti. Jedino na cemu je Kevov pogled ostao zadrzan nekoliko trenutaka vise, bese pacov koji je unezvereno lutao naokolo...

Posmatrao je ,vec sitnu, siluetu Barda koji se odaljavao. Slusajuci Galadora samo sa jednim delom paznje. "Mozes li da nam ulovis nesto u ovo doba, Lokuse? Siguran sam da tim lukom baratas bolje nego ja." Pitanje ga prenu iz misli.

"Naravno" odgovori pomalo posramljeno, u glavi mu
se ponavljala slika strele koja se zariva u Barda."Proklet bio" pomisli, "skakanje aligatoru na ledja.."
Pogledao je ka vatrici koja se vec rasplamsavala.
A zatim pogledom predje preko sumnjivog predela mocvare i zaustavi ga na tami sume.
"Ne bih trebao dugo da se zadrzim, a ne smem
se puno ni odaljavati", progovori pokazavsi
glavom ka sumi.
Ako se nesto desi, nesto sa cime ne mozes da se izboris, pa kreni da trcis ka sumi. Tu su vece sanse da umaknes, a mozda naletis i na mene, pa cu te pokrivati sa lukom" ,izgovori ovo poslednje podigavsi luk.

Pokupio je rasute strele i vratio ih u tobolac, koji prebaci preko ramena. Strela kojom je pogodio aligatora stajala je polomljena, a onu kojom je pogodio Barda, nije zeleo ni da pogleda.
Krenuo je ka drvecu osecajuci Galdorov pogled na sebi. Zatim se zaustavi i rece:
"Ono sto si ucinio za Barda.. Hvala ti."
Ne cekajuci vise ni tren zaputi se ka tami.

"Ovo ce mozda biti cudno, ali neka, to je sve sto mi preostaje." Osecavsi se pomalo neprijatno zbog onoga sto ce upravo pokusati, Kev baci brz pogled na posandrcalog polusana. Srecom on je i dalje bio lud kao i nekolko trenutaka ranije. "Pih, kada bi neko video sta cu sada uraditi, verovatno bi ovu celiju posebno obelezili sa Ludnica". Sve se postavilo kako treba za taj trenutak.

Kev se sada usresredi na pacova. Nije znao da li je to neophodno, ali morao je da uradi sve sto moze kako se kasnije ne bi pitao da li nije uspelo zato sto sam nesto preskocio. Posmatrao ga je pazljivo nekoliko trenutaka. Video je njegove pokrete, njuskanje i naculjene usi. Onda progovori odlucnim glasom, ni preglasno, a ni tiho boga mi. "Hej mala zveri, pogledaj me, pogledaj me ovde. Potrebna mi je tvoja pomoc. Setas se slobodno ovim hodnicima, mora da imas nesto korisno da mi kazes kako bih se izvukao iz ovog cumeza!" (Speak with animals roll 10)

Tu se naglo zaustavi, jer je shvatio da je zamalo poceo da zapomaze u zapocinjanju razgovora sa jednim pacovom. Ipak, odluci da saceka reakciju cudnog sagovornika, tj. glodara...

Karim je upravo zavrsavao svoju veceru. Peceni golub u umakcu od proprzenog crnog luka je bio odlican, crno vino sasvim pristojno; jedino je njegovo raspolozenje bilo na niskim granama.Grizla ga je savest.
" Nije trebalo da onako napustim momke. Jebi ga Karime stvarno si se usro tamo... To uopste nije tvoj stil...Mislim, malo si ga preterao...al opet sta da se radi? Onaj usati napravi sranje vec na kapiji, Lokus...covek...Hm... I sad su oni sami, u toj mocvari, nema sanse da docekaju jutro..."
Karim mahnu krcmaru i ovaj mu donese jos bokal vina. Popio ga je za pet minuta. Onda je narucio jos jedan. Pocelo je da ga hvata.
" A sta te boli kurac Karime! Da je sve bilo po propisu, je li , ti bi jos uvek bio tamo.Da usati nije budala, da Lokus zna da puca... Ko ih jebe bre!!!
" Ma dosta bre mamu ti jebem!!!Picko jedna!!!" razdra se Karim, skoci sa stolice i pritom razbi krcag sa vinom.U krcmi nasta muk.Sve oci se okrenuse ka bardu. Karim pokusa da korakne, zatetura se pa pade na pod.
" Gospodine ako zelite odmah cu vas odneti do vase sobe. Gospodine... mislim da je vreme da...," bio je predusretljim krcmar koji ga nekako osovi na noge.
" Ma jok bre... Toci jos. Daj da sednem...," mrmljao je bard.
Krcmar zavrte glavom i ode da ga poslusa.
" E sad, Karime Andjelo Berrezoglu, da popijes jos jedno bokalce... pa pravac mocvara!!! Nece Karim Andjelo Berezoglu vise da bude pickica!!! Nece Karim Andjelo vise da gleda samo svoje dupe!!! Jok bre!!!
Ima da odem tamo i da im se najebem svima majke!!! E jeste... ima da vidite!!!"
Bard je sada nekontrolisano urlao. Cela kafana ga je slusala.
"Ahaa...ahhaaa...Samo se vi smejte... ima da vidite!!!"
" Treba li ti drustvo frajeru?"
"A?"
Karim se okrenu ka silueti, vlasniku tog glasa, pa poce da zumira i izostrava pogled.
" Hm... ridja kosa, dobre sise...Uuuu dobraaaa mala."
Karim procisti grlo.
" Pojavljuje te se u nevreme draga, ljupka devojcice.Vi ste izgleda djavo koji sada dolazi da me kusa gospodjice. Ne, nemojte da se smeskate. Tako je. Ali ja necu popustiti. Vidite ja moram da idem... Mojim prijateljima je potrebna pomoc... Evo, dacu vam 50 bakrenjaka, ako mi pomognete da se oteturam do sobe da pokupim svoje stvari.Moze?"

Krcmar Šanson koji je upravljao ovom ustanovom na posten i cist nacin bese covek u godinama. Pored toga sto je krcmar, on proizvodi sopstveno vino (isto ono koje je dokusurilo Zabavljaca) ali je i cenjen clan gradskog veca. Bio je osrednje gradje,imao je crvenkastu kozu, a temen glave mu bese celav kao kamen. Ono malo kose sto je imao sa strane bi sa vremena na vreme zalizivao vodom. Ovog trenutka je stajao iza sanka, polirajuci drvene krigle i nervozno posmatrao halapljivog gosta.

"Oh, pa vi ne samo da ste sarmer, nego ste i dzentlmen pre svega!" rece misteriozna lepotica i zadrnu novac medju grudi. Ona je sada vec odavno sedela u Karimovom krilu, ali kada dobi novac, ona brze-bolje poskoci i prebaci Berezogluovu ruku preko svog ramena. Njeni opojni mirisi omadjijase Barda, a tek tada mu se otvori dobar pogled na devojacke grudi! "Idemo, lepotane! Leva noga, desna noga! Tako...!"
Dok su oni tako jedva i sporo hodali, cela mehana je piljila u par, verovatno kladeci se kako ce Karim opet pasti. Na putu do sobe, Karim primeti i veliki cenovnik na kome su slova toliko debelo ispisana, da ih je on mrtav pijan prepoznao, pa zastade iz radoznalosti:

Pivo 1s
Hleb,kriska 20b
Brendi 3s
Kupus 2s
Vino (pravimo domace) 2s
Sir 50b
Mleko 40b
Pita od Heringi 1s
Caj od bilja 20b
Peceni golub 3s
Paprikas 2s

Bardova soba je bila tipicna soba jedne krcme: jedan sirok krevet, kovceg u koji su se mogle staviti licne stvari, pisaci sto sa svecom, bokal sa vodom i prazan lavor. Na zidovima je bilo par mutnih slika, koje Karim u ovom stanju nije mogao da protumaci , i jedan polu-otvoren prozorcic.

Dok su zakoracavali u sobu, devojka se najednom stvori iza Karimovih ledja, te ga silovitno sutnu u zadnjicu. Berezoglu pod dejstvom alkohola polete preko sobe ko djule iz topa, i zavrsi licem na podu. Misteriozna devojka skoci na njega, vesto uvrcuci svojom levom rukom njegovu, a drugom rukom mu posadi bodez tacno ispod brade.

" Ne ides ti nikuda, krastavi! " poce ona ljutitim govorom, poput zmije. " Vidjen si sa grupom od nekoliko ljudi danas, ranije. Pitacu te ovo samo jednom: Srebrnorukas. Gde je?!"

----------------------------------------------------------------------------------------------------------


Samo nekoliko trenutaka nakon sto je ostavio Galdora, Lokus zagazi u mocvarno tle. Videvsi da nema kuda, on nastavi napred, ali bez ikakvog upozorenja, vec sledecim korakom on propadnu toliko da mu je sada voda bila do butina. Da stvari budu jos gore, on oseti kako mu se pijavice pripijaju uz telo, zeljne sveze krvi. Ni komarci nisu olaksavali situaciju, napadavsi Sumara na svakom cetimetru tela koji bese iznad vode. Iako mu je ideja o povratku prosla kroz glavu, shvatio je da on i Paladin moraju nesto pojesti; ako budu morali da se brane veceras, bolje je da to ucine punih stomaka.

Bas u tom trenutku, kao da su mu misli culi bogovi, obrisi dve male zivotinjice koje su se zadesile u blizini, skrenuse Lokovu paznju...

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Polusan se ceskao po glavi u cudu, posmatrajuci Keva kako , njemu naizgled, prica sam sa sobom. Hteo je i on da se umesa u razgovor ali se onda seti batina koje je dobio, pa odluci da ostane u svom sigurnom, mracnom kutku.
Pacov je mirno i stalozeno piljio u Keva dok mu se ovaj obracao. Izgledalo je kao da ce svakog casa okrenuti ledja i nastaviti svojim putem. Ali gle cuda; nije!

"Tunel...voda...Voda tece. Tunel. Uplasen vode. Ne ici voda. Tunel..." odzvonise jasne reci u Kevovom umu. Pacov je zapravo zvucao kao da cvili, ali Rendzer je jasno razumeo svaku rec. Glodar ostanu tu jos par trenutaka a zatim ode.

" DALJE OD RESETAKA!" prepade uzvik strazara Kevlamina, a prste jedva sacuva od udarca toljage koja je opalila po resetkama. Cuvar pljunu Keva u lice, sibne pogledom Polusana , pa nastavi da patrolira hodnikom...

Prelazio je pogledom preko tame sume, a onda ga po ko zna koji put vrati na svoj ulov,
dve veverice koje je nosio okacene o pojas.
"Proklestvo" proksita Lok. Dve veverice i nisu bile
neki preveliki zalogaj. "Zalogaj za Paladina i mene" pomisli. Jedva da je i osecao bol u nogama,
aligator ga je bas potkacio. Ujutru ce biti masnica, a posle ove hladne noci, bol ce se vratiti. Ali to ga nije brinulo, onoliko koliko je bio zabrinut za Paladina. Ostao je sam, poluiscrpljen. Mogao bi biti laka meta. Lokus zatim nastavi brzim tempom kroz sumu.

Zeleo je sto pre da se vrati. A ovim terenom se lakse putovalo. Naisao je na cvrsto sumsko tlo. Nije bilo insekata i mocvare. "Proklete bube!" Proksita iznova.
Cak je pokusao da pronadje i neke lekovite biljke, ali uzalud, na ovoj teritoriji ih nije bilo mnogo ili ih nije bilo uopste.
"Huuu" iznenadi ga zvuk koji je dosao iznad njega.
Bacivsi pogled ka vrhu ugledao je sovu, kako ga posmatra svojim velikim ocima. Jasno se videla, osvetljena mesecinom koja se probila kroz proredjeno granje. Sa osmehom na licu Lokus se priseti svojih pustolovina. Ma sta ljudi govorili o njima, on je voleo sove, smatrao ih je svojim prijateljima. Ali sa druge strane u svim oblastima Stare Obale, sove su smatrane za vesnike nesrece i smrti.
Lokus nikada nije bio sujeveran, ali verovao je u prirodu i moc koja dolazi sa njom. Tama sume mu se ucini jos opasnija nego sto izgleda. Pomisli na desetine ociju koje ga prate, skrivene medju drvecem.
Pomisli na opasnost, Paladina..

Lagano trcanje postalo je brzo hodanje, brzo hodanje lagani trk, lagani trk sprint kroz sumu. Ni sam ne zna koliko je pretrcao pre nego sto se zaustavio.
Hladan znoj oblivao mu je lice i klizio niz kicmu.
"Proklet bio sta to radim?" pomisli.
"Hvata me nervoza i panika, kao da stotinu puta ranije nisam hodao nocu sumom.Paladin je verovatno dobro, mora da bude dobro"
Obratio je paznju na svoje okruzenje, suma se proredila i vec se probijala slaba mesecina.
Cuo se slab cvrkut ptica.
Nije bilo ociju u tami, nije bilo opasnosti.
"Bar koliko ja mogu da primetim"
Video je uzbrdicu na izlazu iz sume, znao je da se iza nje nalazi Paladin, mada jos uvek nije mogao da vidi svetlost vatre.

Zakoracivsi ka brdu, zacu tih sum sa svoje leve strane. Krajickom oka uhvati duge usi i belo krzno.
"Hah! Mozda ipak pristojna vecera!" ponada se,
a trenutak kasnije se iznenadjujuce brzo okrete i odape strelu. (attack roll 16)

Kevlamin ustuknu od resetaka nespretno, iznenadjen ovim dogadjajem. "Prokleto ti bilo seme, prljava bitango!", kljucao je u sebi Kev. Dosta mu je bilo ovoga. Zar da se svi junace dok on trune u ovom zatvoru za propalice. Bes ga preplavi i poce mahnito da se krece po celiji udarajuci nasumicno u kameni zid i drmajuci resetke. Pope se na krevet ne bi li malo besa istrosio i na taj deo zida, ali stade.

Spretno skoci sa kreveta i zamisljeno stade. "Tunel, voda... Mora postojati neki nacin da dodjem do njega. Dodjavola! Zar cu morati da se provlacim kroz smrdljivi otvor kao najobicniji pacov!? Bolji sam od toga!" Ipak koliko god mu to smetalo znao je da je to jedino resenje...

Jos jednom bes mu ispuni svaki kutak tela i svom snagom sutnu posudu za obavljanje nuzde koja se nalazila pored kreveta i pogodi njome polusana u nogu, neizbezno ga polivajuci grozotama koje su se u njoj nasle.

Ne obracajuci paznju na posledice svog dela, jos jednom okruzi celiju, ovaj put isprobavajuci svaki kamen i resetku sto podrobnije, u potrazi za tunelom dok mu je adrenalin strujao krvi. (Search roll 18) "Ima da se nadjem napolju u narednih sat vremena, a onda ima da nadjem one klovnove od "sadrugova" i da se docepam mog dela novca!"