Avantura: ''Novi heroji''

"Proklet bio!" pomisli Lokus u trenutku kada je Vilenjak rekao strazi da je Galdor Paladin.
"Zasto im jos i ne kazes da je Srebrna Ruka!"
nastavio je da misli sibajuci Vilenjaka besnim pogledom. Ali nije izgledalo kao da je Kapetan obratio paznju na Kevlaminov govor. Vise je bio asociran na Barda i njegovu ponudu. Drugarski se ponasajuci zagrlio je Karima, prosetao sa njim, a zatim mu krvnicki survao pesnicu u stomak.

Refleksno Lokus koraknu ka njima, ali ga zaustavi snazan stisak, celicne rukavice, na ramenu.
To ga je samo podsetilo u kakvoj se situaciji nalazi.
Dok je Kapetan vikao na Barda, Lokus preko ramena odmeri strazara koji ga je drzao, a zatim jos dvojicu sa strane koji su spremno gledali u njega.
Presao je pogledom preko Galdora koga su sada drzala dvojica strazara, zatim preko Barda savijenog od bola, na kraju mu se pogled zaustavio na Vilenjaku.
Bio je vezan, nista nije mogao da ucini.
Bard iako u bolu, pokusavajuci da udahne vazduh, bi mogao da zarije bodez u Kapetana. Dok bi Galdor verovatno lako savladao dvojicu strazara koji su ga drzali. "A sta onda?" pomisli.
"Ne bih mogao ni da se pomerim, a da me ne proburaze. A kada bi to i uspeo i kada bi se izvukli nekako, privukli bi citav prokleti gradski garnizon na nas. Ne bi smo uspeli ni da stignemo nazad do puta pre nego sto nas stignu."

Nastavio je da mirno stoji, nije mu ostalo nista do da gleda u Kevlamina, kako ga odvode i stavljaju iza resetaka. Vilenjak je izgledao kao da jos uvek nije svestan sta se desava.
Saosecajno je pogledao Barda koji se jos drzao za stomak. A zatim Kapetana koji mu se primicao.
Celicni stisak na Lokusovom ramenu nije popustao.

"Ti si izgleda jedini dovoljno mudar da cutis i shvatis koliku gresku ti je saputnik napravio."
Slusao je kapetana gledajuci ga u odlucne plave oci.

"Nadmen da, ali glup ne"

"Preporucujem ti da povedes ostale odavde, da i vas ne bih uhapsio na mestu. A cujem li da ste pravili neke gluposti po gradu, moje halberde ce vam biti i sudija i dzelat."

Celicni stisak na njegovom ramenu popusti.
"Pa nema mi druge" pomisli jos jednom bacivsi pogled ka zarobljenom Vilenjaku. "Ako cemo te i osloboditi, to nece biti sada, proklet bio."
Klimnuvsi glavom dao je signal Karimu i Galdoru, a zatim se zaputio ka ulazu u grad.

Karim je mislio da je stvar svrsena...A onda...Paf!!!
Kapetan straze ga pocasti divljackim udarcem u stomak i on se stroposta na zemlju.
" Mici se odavde pacovooki!"
" Pacovooki....Pacoovooki!!!"
Bes divljacki prokljuca u Bardu dok se borio da povrati vazduh.
" Pacovooki!!!" vristao je u sebi." Pacovooka ti je keva, jebem li ti sve sto imas na svetu!!!"
Onda mu strazar okrenu ledja i krenu ka Lokusu i Galdoru. Ovo je bio trenutak.
" Ubicu te mamicu ti jebem!!!"
Karim poseze za nozem ispod tunike... ali se iznenada smiri.Lokus je i dalje stajao u mestu, kao i paladin. Kevlamina su sprovodili u zatvorsku kociju.
" Sisice. Pamtim pa vratim. "rece u sebi.
Bard se sa mukom osovi na noge taman na vreme da dobro osmotri lice kapetana straze koji prodje pored njega.
" A ti si prikane zapisan u moju crnu knjizicu!Noz u tami je za tebe batice! Kunem se u sve pesme koje sam ikad napisao, kunem se u svoju lautu, platices mi za ovu uvredu.Preklacu te kao svinju."
Lokus i Galdor krenuse ka gradu. Karim popravi svoj baldan i podje za njima. U tom trenutku pored njega prodje zatvorska kocija. Iza prozora sa resetkama je bilo Kelvanovo lice. Karim ispruzi ruku i pokaza mu srednji prst.

Kada je strazar zadao udarac Karimu, Kev poteze ruku ka nozu, ali nije mogao da je pomeri. "Prokletstvo, bas sam u lepu corbu upao".

Za trenutak je taj haos besneo, u pokusaju da se obuzda Lok i povredjeni bard. Tada kroz vrata grada izadjose kocije u koje strpase Keva. Sva oprema mu je bila oduzeta i bio je potpuno bespomocan. Znao je da ovo vodi samo na jedan put. Ka tamnici.

Nije tu bilo jos mnogo stvari koje se dogodise. Ljutiti pogledi njegovih saputnika i na kraju bardov gest pogodise Kevlamina u srce. On je kriv za ovo sto se desava i sada je prepusten sam sebi.

"Nema veze, sta je tu je. Moracu sam da se snadjem..." Nece mu biti prvi put. Kocije prodjose kroz kapije grada...

Jos uvek u soku zbog svega sto se desilo u tako kratkom vremenskom periodu, Kevlamin nije toliko obracao paznju na okolis kroz koji su ga vodili. Samo bi se sa vremena na vreme skoncentrisao na njega, uglavnom videvsi prasnjavi put i cudno drvece jezivih oblika koje je i preko dana izgledalo zastrasujuce. Konstantno su ga pratili zvukovi kopita, okreta teskih tockova, skripanja i tihog razgovora dva jahaca. Nije mogao da razazna o cemu su pricali, verovatno o svom novom zatvoreniku ili uobicajnim problemima koji prate svakog vojnika.

Kev je ocekivao da ce tamnica biti visespratna gradnjevina sa kulama, otvorima za strelce, balkoncicima sa strazarima koji patroliraju...a zapravo ga je docekala velika pecina u planini. Dvojca straza koji su cuvali ulaz istupise, otvorivse vrata celije, i izvukuse rendzera napolje.
Zapisnicar mu je uzeo podatke, zapisao ceo inventar, vreme dolaska, prekrsaj i ostale relevantne informacije. Dok si sprovodili rendzera do Kevovog buduceg habitata, prolazili su kroz mrezu tunela, osvetljenih zidnim bakljama koje su gorele iznad svake celije. Mogao se cuti zvuk kapljica, a slaba voda je tekla kroz pukotine na zidovima i stenama. Najednom, Kev i njegovi tamnicari naidjose na pacova, koji na tren zastade i pogleda Keva, a zatim nastavi svojim putem.

Sumarova celija se ni pocemu nije mogla razlikovati od ostalih, sem sto je u njoj vec bila jos jedna osoba, sklupcana, sedeci u uglu. Nije se ni pomerila kada je njen buduci stanar ukoracio, a strazari zakljucali bravu i posli nazad. Kevlamin primeti u prostoriji samo jedan krevet i posudu za obavljanje nuzde. Primaknuvsi se malko blize sklupcanom coveku, Kevu pripade muka. Bio je to polusan (Halfling) , vidno propao, nije imao pola kose na glavi, bese mrsav toliko da su mu se sva rebra mogla videti a koza izpucana na vise mesta.

“ Jesu, jesu! Elena je zasticena! Moze li se to uraditi, komandire? Ne, ne! U to se stavlja samo nekoliko kapljica dobrote! ARG!...ARRG! “ prilika poce da bunca, piskavim i neuravnotezenim glasom. “Pokazavsi na Keva, on nastavi jos agresivnije “Rucni zastitnici! Vilen-Kralj! DUH! ARG! VILEN-KRALJ! ELENA JE ZASTICENA! “ zatim polusan naglo ustanu i nasrnu rukama na polu-vilenjaka!

.............................................................................................................................................................

Za to vreme su Karim, Lok i Galdor Faundlender nervozno koracali kroz lepe, primorske kucice i kaldrmisane ulice predgradja Vogarnesa, razmisljajuci sta dalje da rade.
“....u pravu si Karime, ali saslusaj me: Previse je rizicno zapocinjati akciju spasavanja sada. Imam lepu ideju. Secate se kada sam vam rekao da je grad u problemu zbog ukradene robe sa hranom i picem? To nam ide u korist! Zamislite price po mehanama: “ Tri heroja spasila grad od gladi!”... “ Rendzer, zabavljac i vojnik povratili izgubljeno meso i vino!”...“ Avanturisti nahranili gladna usta!’’. Ako bi povratili posiljku, ucinili bi smo veliku uslugu gradu, sto bi nam dalo za pravo dogovor sa gradskim vlastima oko pomilovanja Keva. U slucaju da pregovori propadnu, uvek mozemo da pokusamo silom razvaliti zatvorsku kapiju.” objasnjavao je paladin, pa mu iznenadni opojni miris pite ,koja se hladila na verandi obliznjeg prozora, prekinu razmisljanje na trenutak.

Posto je jos uvek bilo jutro, nije bilo mnogo naroda napolju. Vecina je tek ustajala iz toplih kreveta, pripremajuci se za naporan, radni dan. Jedini koji su se sad mogli primetiti u vecem broju behu prodavci. Oni su postavljali svoje tezge, montirajuci neke kanape i daske, i fino redjali svoje stvarcice.

Druzina je sada morala da odluci gde ici i sta raditi dalje...

Iako je imao malo sazaljenja prema ovom polusanu, Kev ga u trenutku izgubi! Krv mu prostruji venama i srce mu od iznenadjenja poskoci. Znoj mu obli obraze i usi mu se naculjise. Sve to u roku od nekoliko milisekundi od kada je polusan krvnicki nasrnuo na polu-vilenjaka.

Ipak Kev je bio na pogresnoj nozi, gotovo nespretno pokusa da izbegne udarac. Sve je izgledalo kao da se odvija jako usporeno. Kev se pitao kako tako mali coveculjak moze da bude tako brz. Ipak Kev skupi snagu i stisnute pesnice i napregnutih misica, velikom brzinom pokusa da mu zada kontra udarac u predelu stomaka koji mu se ucionio najizlozenijim.

"Na sta sam spao", pomisli Kev u nekoliko trenutaka pre udara, "bijem se u zatvoru sa pobenavelim polusanom!"

Karim pusti Galdora i Lokusa da idu ispred njega.Kad se dovoljno udaljise bard zaustavi jednog momka koji upravo kroci iz jedne od sporednih ulica blizu glavne kapije
" Izvini momak. Imam jedno pitanje za tebe", rece i iz dzepa izvadi dva bakrenjaka.
" Vidis li onog, vojnika tamo?"
Karim pokaza na komandanta straze.
" Prosle zime mi je spasao zivot u jednoj krcmi, ovde u Vogarnesu. Zaskocila su me tri pijana mornara i da nije bilo njega na smrt bi me izboli nozevima. Tada nisam uspeo da saznam njegovo ime. Znas li mozda ti kako se zove i gde zivi? Hteo bih licno da mu se zahvalim".(Bluff roll 8)
Karim saslusa odgovor i pozuri za Galdorom i Lokusom. Paladin ih je poveo u setnju ulicama grada.
Bard nije mogao da veruje sta se desava.
" Rekao sam mu da ne zelim da se izlazem, da imam neprijatelja u ovom gradu... A evo nas na prokletom korzou! Da covek ne poveruje".
Bard natuce sesir i jos bolje namesti baldan.Koracao je tik iza paladina i rendzera, pazljivo osmatrajuci okolinu.( Spot roll 7)
" Kolala, Set Sisa, Oga debeli..."
Paladin onda poce da govori kako bi trebalo da izvrse zadatak, da povrate zalihe namirnica za grad i da ce onda u pregovorima sa gradskim vlastima moci da izdejstvuju Kevlanimovo oslobodjenje.
Barda je bas bolela briga sta ce biti sa Kelvanimom ali se slozi sa Galdorom.
" Ovo pregnuce je malerozno od samog pocetka. Zato hajde da zavrsimo posao i da se rastajemo."
" Sta i gde treba da uradimo?" upita Karim paladina.

"Ovo je znaci Vogarnes" razmisljao je Lokus iduci gradskom ulicom. Nikada ranije nije bio u ovom gradu, pa je znatizeljno posmatrao zivalj, tezge, zgrade, trosne kuce i krcme. Razni narodi su drzali tezge, prodavajuci svakojaku robu koju Lokus nikada ranije nije video. A tek nekolicina se tiskala oko tezgi pazareci i razgledajuci.

Prestao je sa razgledanjem i obratio paznju na Galdorov predlog.
"..Tri heroja spasila grad od gladi! Rendzer, zabavljac i vojnik povratili izgubljeno meso i vino!"
slusao je Paladina kako govori dubokim glasom.
"Heroj! Nisam ja nikakav heroj"

"To mi i ne izgleda kao neka prokleto dobra ideja" rece Lokus obrativsi se Galdoru.
"Ko nama moze garantovati da cemo uspeti da pronadjemo nestali tovar? Da cemo se zivi vratiti?
Ta posiljka upravo sada moze biti na drugom kraju mora."
Par trenutaka razmenjivao je pogled sa Paladinom,dok su pitanja visila u vazduhu.
"A iskreno da ti kazem.." zapoce duboko udahnuvsi ".. da su Vilenjaka uhvatili strazari par sati ranije, dok smo jos sedeli u krcmi, u brodu, uopste me ne bi zanimalo sta ce se desiti sa njim ,a kamoli ideja da ga oslobodim" , zavrsi brzo Lokus.
"Ovaj posao koji smo zajedno prihvatili je jedino sto me drzi u obavezi prema njemu,prema svima vama" rece pogledavsi Galdora u oci.

Skrenuvsi pogled sa Paladina, potrazio je neku krcmu medju kucama i zgradama.
"Iz krcme u krcmu" pomisli.
"Hocemo li se smestiti prvo?" upita Galdora. A zatim se osvrnu trazeci Barda.
"Gde li je sada nestao?"

Iako Treantpatience nije ocekivao nalet pobesnelog polusana, njegovi su polu-vilenjacki refleksi bili dovoljni da znatno ublaze nadolazeci udarac. Halflingovi prsti i dugi nepotkresani nokti samo ogrebase rendzerevo lice. On oseti kako mu koza popuca a krv siknu niz obraz. Vesto se izvijajuci, Kev pesnicom udari su-zatocenika u bubreg. Silina njegovog udaraca navede polusana koji je vec bio u zaletu, na resetke zatvora , i on rascepa glavu o iste. Halflingu je trebalo par trenutaka da se oporavi, a kada mu to podje sa rukom, samo se vrati u isti onaj ugao pored kreveta i polozaj u kakvom ga je rendzer i nasao. Neprestalno je piljio u Kevove rucne zastitnike.

“ Vilen-kralj” tiho je pricao, skoro sapatom. “ Duhovi. Zvezde ce doci po svoju decu. Elena je sigurna. Jedan, dva, tri, cetiri, pet. Pasce tama na ceo svet. Pet, cetiri, tri, dva , jedan, otpor ce nam biti bedan. Gvozdje se kuje dok je vruce” nastavio je placuci i cmizdreci.

..............................................................................................................................................

Momak proveri da li su bakarnjaci pravi pa veselo odgovori Karimu(Bluff uspeo): Pa, jasta, svaki dan prodjem pored njega par puta. To je Kapetan Tabak. Ume ponekad da bude strog, ali je veoma posten. Dobro radi svoj posao. Moja zena mu ponekad odnese solju caja kada je zima, a on se postara da nam ribolovacki brodic bude siguran od lopova i probisveta. Inace, znam da vecinu vremena provodi u gardiskoj kuli, odmah pored gradske vecnice, tamo. “ pa pokaza Karimu u pravcu centra Vogarnesa. Pregledajuci okolinu (Spot uspeo), Karim primeti i tavernu “Stara Haringa”. Bese to siroka, mala kuca, sa crvenim krovom i tamnim dimnjakom iz koga je kuljao dim. Tu su bile i ostale gradjevine koje bi jedan grad trebao da ima: Kovacnica, Alhemicarska radnja, velika crkva, veliki broj malih trgovina...i visoki svetionik u daljini.

Paladin slegnu ramenima. “Nisam siguran, i ja sam ovde prvi put. Moramo naci nekog ko bi nam dao vise informacija o nestalim brodovima, piratskim napadima, sumnjivim likovima ili bilo cemu vezanim za to. Drzite oci otvorene. I slusajte veoma paznjivo dok smo ovde. Najmanja sugestija ili trag bi nam mogao biti od koristi.” Faundlender se okrenu par puta i pogleda iza, proveravajuci da li neko prati druzinu. Popravio je i kapuljacu. Covek ovde jednostavno nije mogao biti previse bezbedan.

“ Lok, PRAVI prijatelji su u danasnje vreme vredniji od zlatnika. Posebno za ljude koji imaju mnogo neprijatelja. Upamti to. Zabavljac moze da ti potvrdi. Ne odustaj od Keva. Nikad ne znas kada moze jos jedan par bodeza biti koristan. Razumes? “ dodade, pogled mu zastavsi na Loku, zeleci da stavi sumaru do znanja da je sasvim ozbiljan. Tako je i izgledao; Vitez Srebrne Ruke se uvek blagonaklono smeskao i smejuljio ali ovoga puta , lice mu je bilo hladno kao kamen.

“ Taverna nije lose mesto da se pocne raspitivanje, Lok. Mada mozda imas neku bolju ideju, zabavljacu?” dobaci Karimu.

" Slazem se," rece Karim Galdoru." Jedna casa zagrejanog ruma bi popravila sliku ovog sumornog jutra. A vreme je i za dorucak. Ajde vi prvi, ja idem odmah za vama."
" Samo da se sklonimo sa proklete ulice..."
Osecao je da ce mu jedna casica smiriti osecaj paranoje. I rane ispod brade su ponovo pocele da ga svrbe.
" Prokleti Vogarnes... Kolala,Sest Sisa,Oga Debeli..."
Imao je utisak da ga vrebaju iza svakog coska.
" Evo me u adu,
u Vogarnesu gradu.
Lovina sam ja,
jadna je moja sudbina."

Seduci za stolom u Staroj Haringi sa ostalima iz svoje pratnje, Lokus je polako ispijao vino iz svog pehara.
Na stolu su stajala parcad, jos uvek vruce, sveze pite sa mesom koju je Lok jeo. Videlo se da je Krcma mnogo bolja od taverne na brodu.
"Axx, pehar za vino, a ne drvena casa" razmisljao je Lok odmeravacuji svoj pehar. Bio je ljubitelj vina i u svakoj prilici je voleo da ga ispija. Jutro se zavrsavalo, a krcma je bila prepuna ljudi koji su dolazili na dorucak ili rano pice.
Goblini, polutani, par patuljaka,ljudi, bilo je raznih narodnosti.Vecina su bili obicni ljudi, neki trgovci,neki ribari i mornari, par prilika u mracnim plastovima, a i nekoliko strazara. Vecina je dosla spolja, ali bilo je i dosta onih koji su odseli na spratu, pa su sada sisli na dorucak.

"I sta sad?" upita zamisljeno pogledavsi Barda i Paladina koji su sedeli za stolom sa njim.
"Da li nam je u planu da odsednemo ovde ili na nekom drugom mestu?"
Klimnuvsi ka stepenicama koje su vodile na sprat rece "Gore sigurno ima par soba za nas, gde bi smo mogli da odsednemo i popricamo na miru u tisini, bez viska radoznalih usiju" zavrsi pokazavsi glavom ka dvojici strazara koji su izgledali zaokupljeni damama za sankom.

Zvakajuci parce pite sa mesom, paladin otpi par gutljaja piva, kako bi omeksao hranu, pa proguta. “Ne smemo gubiti vise vremena, Lok. Znamo sta nam je ciniti. U “Staroj Harinzi” mora postojati neko ko zna nesto vise o nasem problemu. “

Iza sanka je stajao debeli, procelav coveculjak, koji je ribao casu. Iako ga je bilo lakse preskociti nego zaobici, videlo se da je stamen i jak. Imao je crni povez preko jednog oka. Presao bi onim jednim zdravim okom masu koja se veselo smejala i drala a zatim pljunu u casu i nastavi da je trlja nekom prljavom krpom.

Jedini koji se izdvajao od mase, bese lep, naocit, plavokosi vilenjak u divnom zelenom odelu. Sedeo je za posebnim stolom i kulturno doruckovao jaja i sir, dodavajuci pri tom ukus mleka, iz obliznjeg drvenog suda. Sedeo je pravo, uspravno, drzanje jednog princa. Nad njim stajase cetvorica strazara, po dva sa svake strane. Paladin se cudio zasto i oni ne sednu, a onda shvati da su verovatno na duznosti i da cuvaju svog gospodara.

Takodje, na sasvim suprotnom delu taverne, za omanjim stolom pored kamina, tiho su doruckovale dve prilike. Bile su zavijene u crnu odecu, i od kapuljaca nisu im se mogla videti lica. Nisu progovarale ni reci, ili mozda jesu, ali veoma tiho, jer se nisu mogle cuti od ostale jutarnje galame. I Karim i Lok i Faundlender su ranije vidjali takve tipove, ali nikada razgovarali sa njima. Price o Gildi Lopova su bile veoma popularne u Divljoj Obali, a reputacija Gilda je bila dovoljna da pametnom coveku stavi do znanja da se ne petlja sa sumnjivim likovima, ako ne mora...jedna pogresna rec mogla je kostati glave...

"Gilda Lopova" pomisli Lokus skrecuci pogled sa prilika u crnom na krupnog coveculjka za sankom, koji je ribao casu. A zatim se zgrozi, pogleda zalostivo svoj pehar sa vinom i onda ga mucno odlozi u stranu.
Vise nije imao zelju da ga pije.

"Verovatno bi i mogli saznati sto sta u ovoj krcmi" odgovori Lokus Paladinu. "Ima raznog zivlja, raznih klasa drustva" rece gledajuci ka Vilenjaku plemicu, koji je mirno, gospodski, doruckovao okruzen strazarima.
"Ali pre toga imam dva pitanja da postavim, jedno me kopka jos otkako smo napustili kapiju."
Napravivsi trenutak pauze krenuo je rukom ka vinu, a onda se predomislio. Pogledavsi opet saputnike upita
"Sta je prokleta..", zatim stisavsi glas zavrsi "Plava Smrt?"
Ne cekavsi odgovor brzo postavi drugo pitanje:
"Da li je moguce da mu je to namesteno? Mozda te je neko prepoznao Galdore, bilo koga od vas dvojice, a videvsi da je Vilenjak sa vama u grupi mozda je zelo da ga eliminise, misleci da ce tako oslabiti vas".
Zacutao je pogledavsi Paladina u oci, a onda nastavi nesto mirnijim glasom:
"Da li ste primetili kako su brzo pronasli paket, a zakleo bih se da je bio sakriven u nekom Vilenjakovom tajnom dzepu. Zatim su Karima i mene pustili da prodjemo kapiju, a nisi nas ni pretresli. Kada su nas sreli sa osobom koja svercuje tu Plavu Smrt, logicno bi bilo da pretresu njegove saputnike.
U svom rancu sam mogao uneti desetine prokletih paketica" zavrsi Lokus ocekujuci odgovore.

" Sa Plavom Smrti ozivljavas mrtve Lokuse. Podizes leseve, razumes.Zajebana stvar", rece Karim i srknu caj sa rumom." A sto se tice slucaja na glavnoj kapiji potpuno si u pravu. Zato i mrzim ovaj grad. Svi primorski gradovi su takvi... Spletke u sletkama u spletkama... No pustimo sad to. Ajde da se mi pomerimo sa mrtve tacke."
Karim ustade i krenu ka krupnom krcmaru.
" Odlican rum prijatelju", rece podbocivsi se na sank." Odavno nisam pio bolji. Ajde sipaj mi jedan cist, bez caja."
" Mmmm...odlican", rece posto otpi iz casice koju mu pruzi grdosija.
" Nego nesto da te pitam prijatelju", rece Bard tisim glasom priblizivsi se sagovorniku." Ja i ovi moji prijatelji smo dosli iz Borgarnesa da kupimo hranu. Susa nam ove godine satari skoro svu letinu. Verovatno si cuo za to. Ceo Borgarneski kraj je na ivici gladi. Staresina sela nas zato posla u Vogarnes da kupimo malo rane iz gradskih skladista. Kad tamo, oni kazu nema nista. Kako bre nema nista. Nema kazu. Mislim se ja, ili lazu ili nece da dadu. A staresina nam je reko da se ne vracamo u selo bez zita. I ja kazem ovim mojim ortacima, ajd da procunjamo malo po gradu,ce da naletimo na nesto. Znam ja, ima ovde i pirati i lopovi i svasta...Nema sta nema. Pa tako, prijatelju vidim krcmar si, a takvi prikani obicno znaju sve sta se radi... I ovako i onako... ako razumes sta hocu da ti kazem. Pa mozes li malo da nam pomognes? Znas li gde moze da se kupi nesto rane? Onako, ispod zita", zavrsi Karim sa sve borgarneskim naglaskom. (Bluf roll 13)

Jednooki Rene je nastavio da trlja i pljuje u casu, bez mnogo obaziranja na zabavljaca. Zatim se okrenuo i prosetao do police sa picima, uzevsi neku zelenkastu tecnost. Nasipao je pice do vrha one iste case koju je ‘polirao’ do pre samo nekoliko trenutaka, pa je iz jednog gutljaja isprazni. Potom podrignu kao svinja posle obroka zireva.
Pribliznuvsi se bardovom licu, iz usta mu je dopirao odvratan smrad trulezi, alkohola i belog luka: “ Ne znam ti ja nis’ o tom, druze. A i da znam ne bi’ ti rek’o. Bole mene u’o i za tebe i za tvog poglavicu. Il’ placaj pica, il se tornjaj iz krcme! Ako ho’s da davis nekog, eno ti onaj dugouhi peder, on ionako radi u gradskoj vecnici, pa lizite dupeta jedno drugom sto se mene tice!” Rene zavuce ruku u dzep kecelje, izvali lulu i zapali je, duvajuci dim Karimu u lice.

Galdor Faundlender je za to vreme strpljivo cekao zabavljaca da se vrati, jos uvek zvacuci pitu. Uvek je sporo i mirno jeo, iako su ga zbog toga zadirkivali celog zivota, posebno u Redu Srebrne Ruke. Smatralo se da pravi i jaki muskraci jedu bahato i brzo, isto kao sto ispijaju krcage piva. Na srecu, Galdora Faundlendera nije preterano zanimalo sta drugi misle o njemu.

“ Vidis, Lok, nisam siguran zasto i vas nisu pretresli, ali imam teoriju. Granicari ne smeju svakog da zaustavljaju i proveravaju. Isto kao sto carinici ne smeju pregledati svaku posiljku. Ako bi se tako postupalo, iziskivalo bi previse vremena, i to bi u oba slucaja narusilo vec fragilnu ekonomiju u svetu. Vreme jeste novac, i stoga i granicari i carnici proveravaju samo ono sto im se ucini interesantno. Ostalo propustaju. Straza pred kapijom je ispunila svoju dnevnu kvotu, time sto je uhapsila Keva. “ zakljuci Vitez Srebrnorukas, objasnjavajuci Loku malo zakona iz granicne kontrole. Svi iz Srebrne Ruke su morali znati ceo zakon napamet, jer su u mnogo slucajeva morali ispunuti ulogu sudija na licu mesta.

"Ako ti tako kazes.." odgovori Lokus ne previse ubedjeno.
"Izgleda da ni nasem zabavljacu ne ide bas najbolje" rece pokazavsi glavom ka Karimu.
"Da li bi vredelo okusati se kod onih u crnom, Gilde Lopova? Ili mozda cak popricati sa nekim strazarom, mozda vlasti imaju neki trag? Par srebrnjaka iz ruke u ruku i verujem da bi se dosta toga saznalo..."
Odmeravao je Paladina pogledom, gledajuci ga kako polako jede pitu.
"Hah, kladim se da ce se ta kesica sa srebrnjacima dosta isprazniti pre nego sto mi dobijemo svoj prokleti deo" razmisljao je Lokus.
Nije mu preterano stalo do srebrnjaka, ali bili su pozeljni. Hranili su prazan stomak, davali kvalitetno vino i cistu postelju.
Mito, smestaj, stvari za potragu i namirnice, sve ce to Paladin platiti iz svoje kesice.
"Osamdeset srebrnjaka, kako da ne.."

"Nista ne uradih," rece bard saputnicima dok je sedao na svoje mesto." Ovaj krcmar je jedna velika, neljubazna svinja. Ipak sam nesto saznao. Onaj tamo vilenjak izgleda radi u gradskoj vecnici."
" Poznajes li ga?" okrete se Karim ka paladinu." Mozda mozemo da sredimo nesto u vezi Kelvanima? Preporucujem da Lok ode da poprica sa njim. Ne verujem bas da bi mu se svidelo moje drustvo. Ja cu otici da popricam sa onim, mutnim tipovima tamo. Ako pregovori krenu naopako budite spremni da mi priskocite u pomoc. Slazete se?"
Karim saceka odgovor.
" I Galdore, izvadi neki novcic iz te kese, moracemo malo da podmazujemo jezike... Ovo je Vorganes za ime boga!"

Faundlender ponovo izvadi torbicu sa kovanicama i preda po devetnaest srebrnjaka Loku i Karimu. Sva dosadasnja njihova pica i jela su ih kostala po jedan srebrnjak. Keva ce njegov deo morati da saceka. “Pare su vase. Sa njima mozete da radite sta zelite.” rece on. Otpi jos jedan gutljaj piva iz svoje krigle pa se zagleda u onu dvojcu pored kamina. “Budi oprezan, zabavljacu.“ obrati se Karimu, ne skidajuci oci sa prilika. “Onaj krupniji ima necasne namere i prljavu savest. (Detect Alignment) Ja cu u medjuvremenu da prosetam okolo, izmedju stolova i probam da saznam nesto vise od pijanica. Alkohol ima tu cudnu sposobnost da olabavi jezik. Drzimo oko jedni na drugima! ” Faundlender potom ustade i laganim korakom se uputi medju ljude.

Lok je razmisljao kako da zapocne konverzaciju sa vilenjakom, dok je hodao prema njegovom stolu. Nije znao nista konkretno o gradu, sem zbog cega je u njemu. Da li da bude iskren ili da laze? Mozda da proba mito? Prisavsi stolu, ispred njega su stala dva strazara. Nisu ga nista pitali, samo su stajali nepomicno ispred njega, blokiravsi mu put. Srecom, nakon nekoliko trenutaka, uzvisen, melodican , divan glasic, gotovo pevajuci rece: “Pustite coveka da prodje, balvani. Ionako bi mi dobrodoslo drustvo za dorucak. Ajde, ajde, is, is! Pomerite se! Dodji sine, sedi i posluzi se”. Strazari se pomerise, a Lok ugleda osmehnuto lice viljenjaka kako pokazuje na slobodno mesto pored sebe.

“...’Nocni Jasteb’ jos nije doneo samostrele, Shadowfoote. Ovo je poslednji put da ga tolerisem. Sledeci put cu mu prerezati grkljan. Ne zanim.....” objasnjavala je krupnija crna prilika svom sagovorniku, pre nego sto je primetila da Karim stoji pored njih. “ Prisluskujes nas razgovor, mozda? “ obrati mu se prilika.
“ Smiri se, Garhame. Da vidimo sta covek ima da kaze. Ionako se zalis kako ti pupak ljubi kicmu. Mozda ti ovaj gospodin moze pomoci da ponovo okusis dimljeno prase. “ kaza ovaj mrsaviji, oslovljen sa Shadowfoot. “ Sta zelite?” upita Karima.

Karim je ocigledno prekinuo partiju karata. One su bile malko pocepane tu i tamo, ali ipak u igrivom stanju. Na stolu jos behu dva pehara piva, nekoliko bakarnjaka, par parcadi hleba i jedan tanjih na kome je sada ostalo par girica.

Prilazeci Vilenjackom plemicu, Lokus je obratio paznju na strazare. Nije verovao da ce ga propustiti. I nisu, stajali su ispred njega, kruto ga gledajuci. Cekao je trenutak, dva, nisu se pomerali. Onda kada je tisina postala gotovo nepodnosljiva krenuo je da progovori, ali ga u tome preduhitri vilenjak.
"Pustite coveka da prodje, balvani. Ionako bi mi dobrodoslo drustvo za dorucak. Ajde, ajde, is, is! Pomerite se!"
Strazari se sklonise omogucivsi Lokusu da vidi lice vilenjaka, ugledno, plemenito lice.

Videci da Lokus i dalje stoji, vilenjak progovori:
"Dodji sine, sedi i posluzi se"
"Sine?" pomisli Lokus priblizavajuci se stolu,
znao je da su vilenjaci skoro besmrtni, da mogu poziveti duze od skoro svih drugih rasa.
Ali ovaj mu nije izgledao tako..
"Tako staro" pomisli.
Sedacuci za sto na kome se nalazila raznovrsna hrana, Lokus bolje osmotri lice vilenjaka.
Bilo je mladoliko, glatko obrijano, sa dugim tankim obrvama, ispod kojih su se nalazile duboke plave oci.
Odeca na njemu bila je jednostavna, ali skupocena.
Vilenjak je nastavljao sa doruckom, naizgled ne zainteresovan Lokusom. Skoro ni ne obracajuci paznju nja njega.
"Ali strazari obracaju" pomisli uhvativsi oprezne poglede strazara.

Da bi izbegao sumnju, ili je bar ublazio, podigao je ruke na sto, nalaktivsi se, time pokazujuci da nema skriven bodez i da ne namerava da posegne za nekim oruzjem.
"Polako sad, prokleto polako"
Pogledom pogledavsi ka Karimu koji je stupao u kontakt sa crnim prilikama, a zatim ka Galdoru koji im je cuvao ledja otpoce:

"Moje ime je Lokus", a zatim zacuta.
Videvsi da vilenjak nema nameru da se predstavi nastavio je:
"U ovaj grad sam doputovao sa nekoliko prijatelja.
Na ulasku u grad jednom od njih se desila neprijatnost, nezgoda. Podmetnut mu je odredjeni paket."
"Bar se nadam da jeste" mislio je besno.
Ne zeleci da kaze sadrzaj paketa, cija namena jos ni njemu u potpunosti nije bila jasna, brzo je nastavio:
"Na kapiji kapetan nas je zaustavio, pretresajuci nas nasao je kod tog mog prijatelja taj paketic, koji je izgleda imao zabranjen sadrzaj. Prijatelj mi je odmah smesten u okove, a mi smo bili prisiljeni da produzimo dalje, bez njega."
Pogledao je vilenjaka, koji je i dalje, naizgled, nezainteresovano doruckovao.
Lokus nastavi:
"Cuo sam da Vi radite u gradskoj upravi?"
Vilenjak je i dalje ,nezainteresovan Lokusovom, pricom jeo.
"Ovo ce biti prokleto tesko!"
Jos jednom pogledavsi vilenjakovu odecu Lokus shvati da mito ovde nece imati uticaj, ovaj vilenjak je imao i previse novca, a oni ionako ne bi imali sta da mu ponude.
"Pa sam se pitao da li bi ste mogli mozda da ucinite nesto za mog prijatelja, a za uzvrat..."
"Nadam se da ce ovo biti prokleto vredno, a ti ces mi Kevlamine platiti, ako te ikada oslobodimo"
".. a za uzvrat bi moji ostali prijatelji i ja mogli nesto da odradimo za vas, neki problem da vam resimo ili neku uslugu da ucinimo" zavrsi Lokus.
(Diplomacy roll 15)

" Aa, vidim igrate ludog konja", rece Karim nabacivsi ponovo borgarneski naglasak. " Ej krcmar, ajd dede donesi po jedno pivce ovim momcima, pa da vidimo kake sam srece," iskezi se bard i sede za sto.
" Nego da igramo sa nekim lepsim paricama, sta kazete," rece on, izvadi deset srebrenjaka i stavi ih na sred stola." Ajde deli sinak", protrlja ruke Bard." Sad ce da vidite kako ujeda borgarneski pas."
Bard namerno izgubi prva cetiri deljenja. Posle piva su popili jos tri ruma. Pa odigrase jos tri deljenja koja Karim ponovo glatko izgubi, pa popise jos dva ruma na bardov racun.
" Samo vi mislite da sam ovca za sisanje..."
Bard je znao da ce trenutak kada izgubi sve pare na stolu biti opasan. Zato pred zadnje deljenje izvadi noz i polozi ga na kolena.( Sleight of hand ili stealth roll 13)
" Svaka cast momci.Ja mislio da znam da igram ovu igru al vi mi oguliste kozu bre, rece Karim i poce da zaplice jezikom kao da je pijan." Al sad moram da stanem. Nije da nemam para, ima toga jos dosta, znate, nego mi trebaju da kupim ranu za selo. To su seoske pare znate, ovaj, ja uopste...hik...nisam ni trebao da se kockam... Nego jel mozete vi prijatelji da mi pomognete... Ja...hik...prvi put sam u Vogarnesu i ne znam sta da radim.Bila susa u Bogarnesu,i posla mene steresina sela da kupim ranu u ovdi...hik...U gradskim skladistima kazu nema. Ja sta cu, reko staresina ne vracaj se bez rane, ja se raspitivao, kazu ljudi mozda imaju pirati i lopovi. Kaki pirati i lopovi mislim se ja. Gdi da i nadjem...
I tako, vidim dobri ste ljudi, volite da cugnete...a mi sto volimo da cugamo treba da se ispomazemo, jel tako... Pa da ne znate mozda vi gdi da nadjem ti pirati i lopovi sto imaju ranu na prodaju...hik...Imam para da platim, nije nikaki problem...", zavrsi Karim i steze drsku noza ispod stola.(Bluff roll 15)

“Taj bodez ti nece pomoci ako si mislio da mi ga zabodes u ledja, prijatelju moj. Nisam siguran da si svestan sa kim imas posla.” zakljuci Shadowfoot mirnim i stalozenim glasom, tapkajuci zabavljaca po ramenu. “ U ovom gradju neces naci visak hrane. Ali znam gde bi mogao. Ova informacija ce, naravno, da te kosta. “ rece on, pa uze sa Karimove strane dva srebrnjaka, posto mu je jedan vec uzeo na kartama, tako da zabavljacu ostade sada sedam na stolu. “ U poslednje vreme, sve manje brodova sa osnovnim zivotnim namernicama dostize u Vorganesku luku. Mnogi krive pirate, ali zaboravljaju na drugog dezurnog krivca: Gusterolike. Oni zive u mocvarama oko grada i samo cekaju nenaoruzane trgovce i individue da prodju njihovim terenom. Potom ih peljese, ubijaju, siluju... sta god ti padne napamet. Zapravo , da Vorganes nema toliko vojnika, siguran sam da bi Gusteroliki nasrnuli na grad brze-bolje. Nije da nisu pokusali ranije, ali bezuspesno, kao sto vidis. U zadnje vreme, prica se da se Gusteroliki mnogo nesto moraju oko svetionika, malko izvan granica grada. Ako je tako, onda nije ni cudo sto se brodovi gube i nestaju. Da sam na tvom mestu, poceo bih svoju istragu tamo.” zavrsi ovaj misteriozni lik, izvadivsi potom kutijicu sa duvanom, napuni lulu i zapali je.


Gradski zvanicnik nije prekidao svoje jelo dok je Lok pricao o problemima druzine. Zapravo, i kada je rendzer zavrsio, Vilenjak mu se nije obracao dok nije zavrsio svoj obrok.
“ Na zalost, ja sam samo manji cinovnik, gospodine Lok. Ne mogu da vam pomognem. Zaista mi je zao. Ali, mozda vam mogu pomoci na drugi nacin. Lord Baum je gradonacelnik grada sa veoma velikim uticajem. I duboko ga je potresao gubitak brodova sa hranom za grad, posebno sada kada mu mandat istice. A Lord Baum toliko voli svoj posao. I siguran sam da bi se to dogodilo, ukoliko bi neko mogao pronaci te brodove i vratiti Lordu. Smatram da bi Lord Baum u tom slucaju bio raspolozen da primi svoje saveznike i pomogne im koliko je to u njegovoj moci. Promuvajte se malo oko grada. Mozda i nadjete neki trag. Pricajte sa ljudima. “ objasni Vilenjak Loku, podignuvsi ruku kako bi pozvao poslugu. Zatim izvadi par bakarnjaka iz unutrasnje dzepa i polozi ih na sto.

Karim i Lok su povremeno gledali jedan na drugog kao i na paladina. Galdor je stajao blizu sanka sa kriglom piva u ruci, razgovarajuci sa lepom, crvenokosom devojkom. Ona bi mu se sa vremena na vreme osmesila ili pocrvenela u licu...

“Taj bodez ti nece pomoci ako si mislio da mi ga zabodes u ledja, prijatelju moj. Nisam siguran da si svestan sa kim imas posla.” zakljuci Shadowfoot mirnim i stalozenim glasom, tapkajuci zabavljaca po ramenu. “
U ovom gradju neces naci visak hrane. Ali znam gde bi mogao. Ova informacija ce, naravno, da te kosta. “ rece on, pa uze sa Karimove strane dva srebrnjaka, posto mu je jedan vec uzeo na kartama, tako da zabavljacu ostade sada sedam na stolu. “ U poslednje vreme, sve manje brodova sa osnovnim zivotnim namernicama dostize u Vorganesku luku. Mnogi krive pirate, ali zaboravljaju na drugog dezurnog krivca: Gusterolike. Oni zive u mocvarama oko grada i samo cekaju nenaoruzane trgovce i individue da prodju njihovim terenom. Potom ih peljese, ubijaju, siluju... sta god ti padne napamet. Zapravo , da Vorganes nema toliko vojnika, siguran sam da bi Gusteroliki nasrnuli na grad brze-bolje. Nije da nisu pokusali ranije, ali bezuspesno, kao sto vidis. U zadnje vreme, prica se da se Gusteroliki mnogo nesto moraju oko svetionika, malko izvan granica grada. Ako je tako, onda nije ni cudo sto se brodovi gube i nestaju. Da sam na tvom mestu, poceo bih svoju istragu tamo.” zavrsi ovaj misteriozni lik, izvadivsi potom kutijicu sa duvanom, napuni lulu i zapali je.


Gradski zvanicnik nije prekidao svoje jelo dok je Lok pricao o problemima druzine. Zapravo, i kada je rendzer zavrsio, Vilenjak mu se nije obracao dok nije zavrsio svoj obrok.
“ Na zalost, ja sam samo manji cinovnik, gospodine Lok. Ne mogu da vam pomognem. Zaista mi je zao. Ali, mozda vam mogu pomoci na drugi nacin. Lord Baum je gradonacelnik grada sa veoma velikim uticajem. I duboko ga je potresao gubitak brodova sa hranom za grad, posebno sada kada mu mandat istice. A Lord Baum toliko voli svoj posao. I siguran sam da bi dobri Lord bio re-izabran, ukoliko bi neko mogao pronaci te brodove i vratiti Lordu. Smatram da bi Lord Baum u tom slucaju bio raspolozen da primi svoje saveznike i pomogne im koliko je to u njegovoj moci. Promuvajte se malo oko grada. Mozda i nadjete neki trag. Pricajte sa ljudima. “ objasni Vilenjak Loku, podignuvsi ruku kako bi pozvao poslugu. Zatim izvadi par bakarnjaka iz unutrasnjeg dzepa i polozi ih na sto.

Karim i Lok su povremeno gledali jedan na drugog kao i na paladina. Galdor je stajao blizu sanka sa kriglom piva u ruci, razgovarajuci sa lepom, crvenokosom devojkom. Ona bi mu se sa vremena na vreme osmehnula ili pocrvenela u licu...

" Zahvaljujem mister Shadowfoot", rece Karim i blago se nakloni." Priznajem, pokusao sam da vas obmanem ovom malom ulogom, nadam se da mi necete zameriti. To je bila moja pogresna procena. Poneo sam se nepristojno. U znak izvinjenja i zahvalnosti vam pruzam jos dva srebrenjaka."
Karim se nasmesi i ustade.
" Kod svetionika kazes Shadowfoot...Ali moze li ti se verovati mister. Mozda si se pomamio na pricu o srebrenjacima... Mozda nam spremas klopku kod svetionika..."(Sense motiv roll 17)
" Hvala i svako dobro", rece i krenu ka sanku. Dobro se preznojio dok je nacinio tih nekoliko koraka.
" Mnogo seres Andjelo.Previse rizikujes. Ako sad dobijes nozekanju u ledja nemoj da kazes da to nisi zasluzio..."
" Ajde mala ostavi nas", dade znak devojci Karim posto pridje Galdoru.
" E ovako Srebrnorukas", poce bard," po prici onog tipa tamo, koji se zove Shadowfoot i kome ne verujem previse, ladje sa hranom pljackaju gusteroliki. Izgleda da im je baza kod svetionioka ili tako nesto. Uglavnom, ako Lokus nista nije saznao onda nam je ovo jedina polazna tacka. Mozda nam bude i posledja, s obzirom ko nas je uputio tamo. Sta kazes?

Pazljivo je saslusao cinovnika, kome jos ime nije znao.
Kada je Vilenjak zavrsio pricu Lokus pomisli:
"Tovar, prokleti tovar, hrana i gusari, izgleda da se u ovom gradu sve na njih svodi".
Ne znajuci sta bi vise mogao da ucini, polako je ustao i iskreno se zahvalio vilenjaku.
"Hvala vam puno dobri gospodine."

Zatim se zaputio ka Galdoru i Karimu koji su pricali kraj sanka. Dosavsi do njih ugledao je crvenokosu devojku kako odlazi, stidljivo mu je uzvratila pogled.
"Prokletstvo" pomisli okrenuvsi se za njom.
Voleo je crvenokose devojke.
Vracajuci pogled ka Galdoru i Karimu progovori
"Kao sto smo pretpostavljali.."
"Bar neki od nas " pomisli gledajuci Galdora.
".. grad je u krizi, hrana je preko potrebna. Onaj ljubazni vilenjak mi je rekao par korisnih stvari" rece pokazavsi glavom ka stolu za kom je sedeo cinovnik. Zatim im preprica razgovor.
"Ne sumnjam u istinitost njegovih reci, samo jedna stvar mi je sumnjiva, zasto bi obicnog cinovnika cuvala cak cetvorica strazara?"
Pogledavsi ka debelom krcmarku krenuo je da zatrazi vino, a onda se predomislio.
"Kako si ti prosao Karime?"

Vitez Srebrne Ruke je pazljivo slusao Karima, prazneci svoju kriglu. “ Hmmm. Shadowfoot. To nije ime zapravo, vec cin. ‘Senkino stopalo’ je titula u Gildi Lopova. Barem je to potvrdjeno, znamo sa kim imamo posla. Imao sam i ja jedan ‘poslic’ sa njima, pre par godina. I taj covek sa kojim si pricao je velika riba , jer iznad njega samo postoje jos ‘Majstor Lopov’ i ‘Gospodar Gilda’. Nazalost, nisam uspeo njega da ‘procitam’, vec samo onoga krupnijeg – njegova ostrica je zedna krvi. U svakom slucaju momci, mislim da ime istine u svemu tome. Helga, crvenokosa sa kojom sam pricao do malopre...’’ Galdor se jos jedanput okrene i potrazi pogledom lepuskastu devojku , “ ...tvrdi da joj prijatelj radi kao svetionicar, ali da ga nije videla vec nekoliko dana. Sa Gildom za vratom ili ne, mislim da nemamo mnogo opcija...” zavrsi paladin. (Sense motive uspesan: Cini ti se da je lopov govorio istinu)

Faundlender uze parce preostalog hleba sa stola za kojim su do skora sedeli, i metnu ga u torbu. Uvek se isplati imati hranu sa sobom, za nepredvidjenje situacije. “Mislim da je vreme da krenemo. Moramo preci sto vecu razdaljinu dok je dan. “ Gal saceka dvojcu saputnika, pa trojka izadje iz mehane.

Grad sada vec bese mnogo zivlji. Ulice su brzo postale pune, a druzina se za tili cas nasla medju uzurbanim ljudima i guzvom. Dok su se deca igrala i vrtela oko njihovih nogu, paladin je objasnjavao Loku da je normalno da gradski cinovnik ima toliku zastitu, jer je stopa kriminala u velikim gradovima veoma visoka.
Kao i vecina primorskih gradova, Vorganes nije imao visoke gradjevine, vec male kucice i radnje. Divan morski vazduh se u svakom trenutku mogao osetiti, a vetric je pirkao dovoljno da osvezi umorne putnike. Galdor je pazljivo posmatrao sve oko sebe, jer je voleo da putuje. Celog zivota se trudio da menja mesto u kom zivi, iako je to ponekad bilo veoma tesko u Redu Srebrne Ruke. Divio se drugacijim i raznovrsnim tipovima arhitekture, pa je svaki objekat pomno studirao.

Nakon visecasovnog guranja kroz masu i hoda u pravcu svetionika, sadrugovi su dosli do granica grada. Sada je teren vec dobijao mocvarski oblik, sa gomilom blata, mulja, i barica. Cudi zvuci ptica su se mogli cuti u daljini, a malo blize kreket zaba.

Posto je hodao malko iza Loka i Karima, paladin nije mogao da primeri sto i ova dvojca; duboku jamu nekih tridesetak metara desno od njih...

Lokusu se nije dopadalo u kom pravcu je sve ovo islo.
Cak i da uspeju da pronadju tovar, sta onda?
"Ako prokleti Lizardmeni mogu da opljackaju citav brod, a imaju dovoljno ljudstva da napadnu i grad, sta mi mozemo uciniti u borbi protiv njih?"
Sad je uvideo koliku podrsku bi im Kevlamin pruzio.
Jos jedan luk da na njih pazi.
"A ako i nadjemo tovar, onda neko mora obavestiti gradske vlasti o lokaciji posiljke, kako bi poslali ljude ili brod da je prenese."
Hodajuci sa Karimom ispred Paladina pitao se kakvu li to posiljku Galdor trazi.

Videvsi drevni svetionik na litici uz more, Lokus izvuce luk is svoje torbe. A zatim prebaci mac, uskoso, preko ledja, kako bi ga desnicom mogao dohvatiti. Tobolac sa strelama otkaci sa ranca i prebaci na levo rame, kako bi ih mogao levom rukom doseci, bio je levoruk.

Napravivsi jos par koraka zastao je.
Udesno od njih, uz more bila je duboka jama, koja se usecala u zemlju. Privuka mu je paznju.
Tokom mnogih potraga, jurnjava i lova, nalazio je na mnoga skrovita mesta. U njima su bivala razna bica, mitska ili obicna. Tokom vremena razvio je neku vrstu instinkta, predosecaja.
A sada je predosecao da ima nesto cudno u vezi te jame.

Okrenuo se kako bi privukao Paladinovu paznju, a zatim dao signal rukom Bardu da se spremi. Nije mu se dopadalo jer Bard ima samo bodeze, ako bi doslo do neke otvorene grupne borbe ne bi mogao da se suoci prsa u prsa sa neprijateljem noseci samo kratka seciva.
"A ne svidja mi se pomisao da mu pozajmim svoj mac."

Izvukao je strelu i stavio je na tetivu. A onda u polucucnju krenuo da se priblizava ka rupi.
(Move Silently roll 20)
U okolini sve je bilo mirno, skoro nista se nije culo osim talasanja vode i duvanja vetra.
"Tisina, prokleta tisina."