Avantura: ''Novi heroji''

Brod ‘’Srecna Hilda'' je lagalo plovio Farlendahavskim zalivom, njegove daske skripeci pod teretom koji je nosio, dok ga je more lagano naginjalo cas levo, cas desno. Proslo je nekoliko sati nakon ponoci, a lagana magla se spustila dodavajuci celoj atmosferi pomalo jeziv ton. Srecom, magla nije bila toliko gusta, pa su putnici, nekoliko clanova posade i kapetan nasli svoju zabavu na palubi.

Kapetan Mekalister je u zelenoj kabanici sedeo za svojim malim stolom, uzivajuci na svežem vazduhu, povremeno puckajuci lulu i progovorivsi rec,dve sa svojim prvim oficirom, koji je sedeo odmah pored njega. Ispred njih dvojce bile su dve flase Huldfjordurskog ruma, velika mapa u koju su gledali i slabasan fenjer tek toliko da svojom svetloscu omoguci ovoj dvojci ljudi da uspesno prostudiraju dodatne rute i buduce destinacije.

Par metara dalje, nekoliko srednjovecnih muskaraca stajalo je nagnuto preko palube, pecajuci ribu. Bili su obuceni u jeftinu, radnu odecu i zapusteni, sa dugim bradama , razbasurenim kosama i prostim manirima, pljujuci okolo svakih par minuta. Nije tesko bilo zakljuciti da su to verovatno bili jednostavni radnici, koji su imali teoriju da ce riba bolje zagristi u ove kasne sate. Za divno cudo, kofe koje su se nalazile pored njihovih nogu su zaista bile pune do vrha.

U samoj utrobi broda, nalazila se i brodska mehana. Odatle je dopirala pesma i muzika usne harmonike, a unutrasnjost bese prepuna dima i zagusljivog vazduha. Jedna punacka žena, plave kose, rumenih obraza i sa keceljom oko struka, žurno se kretala od stola do stola, spretno dostavljuci pice , uzimajuci nove narudžbine. Taverna bese puna ljudi kojima se ocigledno nije spavalo, verovatno jer ce uskoro pristici u Vogarnes, pa im je bilo lakse da ostanu budni. Ipak, najinteresantina skupina je sedela u uglu, za stolom koji je bio u polu-mraku, jer bese previse udaljen od ostalih da bi svetlost sveca do njega stigla.

Ova trojca ljudi su proveli nekoliko poslednjih nedelja zajedno ploveci na ''Srecnoj Hildi'', pa iako se nisu poznavali od ranije, uvek su se nekako nalazili u krcmi i progovorili po koju rec, tako ubijajuci dosadne sate na pucini.

Kevlamin Treantspatience, polu-vilenjak, je palcem prelazio preko vrha strele, kao da je želeo da se uveri kako je on doista ostar po želji, udubljen u to sto radi. Lok je, kao sto je to i obicno bivalo u kasne sate, studirao svoj Gnomovski recnik, dok je bard Karim krisom , vesto dosipavao rakiju iz svoje pljoske u pivsku kriglu ispred sebe.

Najednom, i ono malo svetla sto je dopiralo do družine, prekri tamna senka. Karim prvi pogleda u priliku koja se potpuno neprimetno i tiho dosunjala do stola i stala ispred a zatim i ostali zapiljise u novog gosta. Covek je bio srednje visine, vitke gradje, obucen u teget putnicku odecu od glave do pete, a lice mu bese prekriveno kapuljacom , te su se samo stranceva usta mogla nesmetano posmatrati. Na ledjima je nosio putnicki ranac. Privukao je prvu obliznju stolicu susednog stola koja je bila slobodna i bez reci seo pored Loka. Na strancevom licu se mogao prepoznati blagi osmeh nakon par trenutaka, a zatim se promeskolji i izvadi malu kožnu torbicu koja je bila vezana kanapcicem , kako se ne bi slucajno otvorila, i spusti je na sto. Zvuci kovanica odjekunvse kako vrecica dodirnu povrsinu stola. Skinuvsi kapuljacu, on otkriji svoje lice, sa par manjih ožiljaka, ali ipak mladoliko i simpaticno, kestenaste oci, visoko celo i tamnu kratku kosu. Nije mu moglo biti vise od tridesetak godina.

''Da... vi momci delujete kao neko ko bi mogao da mi pomogne...'' najednom rece prilika, kao da je razmisljala naglas. Ponovo se blago isceri pa nastavi: '' Kao sto verovatno znate, pirati pustose Divlju obalu, pa ni Vogarnes nije izuzetak. Pre nekoliko dana, ocekivao sam robu koja je trebala da stigne u luku ovog grada, ali kako mi dousnici kažu, to se jednostavno nije desilo. Zapravo brod se uopste nije pojavio! Sto se robe tice... Dovoljno je reci da je , medju mojom robom, bilo i robe za grad, uglavom hrane i pica, i da ce sada, zahvaljujuci kome-god, mnoga usta ostati gladna. '' zavrsi covek, pa jos jedanput dodirnu torbicu a novci opet zazvecase. '' Jeste li voljni da pomognete gradu i meni da povratimo tu robu, i da pri tome i zaradite? upita on, mudro prelazeci pogledom , odmeravajuci družinu, jednog po jednog.

''Inace, ja sam Galdor...Galdor Faundlender. '' zavrsivsi time, Galdor iz sakrivenog unutrusnjeg džepa izvadi mali srebrni objekat i položi ga na sto , pored torbice sa parama. Kevu, Karimu i Loku nije trebalo puno vremena da primete da je to zapravo prsten i da shvate s'kim imaju posla. Srebrni prsten na kome je bila ugravirana mala metalna rukavica – rukavica Srebrne Ruke...

" Sve je to lepo Galdore Faundlenderu", rece Karim lagano puneci lulu." Vidim zveckas tom kesom i sve je to u redu.Veruj mi, niko za ovim stolom nije gadljiv na srebro.Samo me nesto cudi. Zasto Srebrna ruka sama ne resi taj problem? Ili ste spali na tako niske grane da morate da angazujete ljude po birtijama u sitne sate".
Karim povuce dim iz lule i ispitivacki se zagleda u pridoslicu.
" I otkud prikane ja mogu da znam da si ti stvarno Srebrnorukas?Prsten se lako skine, posebno sa mrtve ruke".

"I jos bi se moglo postaviti jedno pitanje, zasto bas mi?" upita Lok, gledajuci stranca pronicljivo u kestenjste oci. "Cujem da su ovdasnji pirati opasna druzina? Kako bi ti trojica obicnih,xmm,xm.. ljudi" rece ironicno pogledavsi Kelvamina ".. mogla biti od pomoci?" Spustio je pogled na svoj Gnomski recnik, koji polako zatvori i odlozi u stranu, a onda neprimetno razmeni pogled sa Karimom.
"Ko kaze da si ti prokleta Srebrna Ruka...

"Bio ovaj covek Srebrna Ruka ili ne, on govori jezikom koji svi mi i te kako dobro razumemo i cenimo.. Novcem..." rece Kev podizuci glavu i odlazuci nemarno strelu pokraj svoje krigle, usmerenu u pravcu novopridoslog gosta.

Pa zatim, bacivsi ostri, ali gotovo neprimetni pogled ka Loku, rece:"Mi smo obicni "ljudi" igrom slucajeva posadjeni na isto mesto i evo tu je ovaj covek koji nam nudi lak posao, za finu svotu novca, a sve sto treba da ucinimo je da se pozabavimo sacicom gusara, koji morate priznati nisu druzina koju zelite da vidite kako se vrzma oko vaseg grada ili pak broda.."

Rekavsi to, kao da mu neka izvanredna ideja pade napamet, izvuce svoju beleznicu i zapisa par reci. Zatim je odlozi i zacuta...

'' Vrlo dobro pitanje, zabavljacu. Da ste odmah prihvatili moju ponudu, moram priznati da bih se malo razocarao u vasu lakovernost. '' rece tajnoviti mladic, pa vrati prsten u onaj isti dzep iz koga ga je malopre izvadio. '' I potpuno ste u pravu. Vidite, ono sto vi znate o Srebrnoj Ruci je sasvim pogresno. Do pre nekoliko meseci, Vitezovi Srebrne Ruke zaista jesu bili potpuno posveceni casti, slavi i pruzanju pomoci ugrozenima. Svaki mladi decak je zeleo da bude Srebrni, i to sa pravom. Vitezovima po vestini, upornosti, spiritualnosti i mudrosti niko nije bio ravan. Sve dok se nevolje nisu podigle u Reykholaru.... '' Galdor ni ne zavrsi recenicu, a pijanac koji je tu prolazio se zatetura, polete prema Galdoru i isprosipa mu vino po odeci. Faundlender ustade, grubo uhvativsi obema rukama pijanduru za kosulju i privuce ga blize licu. Tom prilikom, druzina uspe da primeti korice maca prilepljene uz paladinovu levu nogu, i balcak koji je virio iz njih.

Pijanica, ne shvatajuci sta se desava, samo se zakikota i nastavi da mumla i peva, pri tom prskajuci pljuvackom Galdora po licu, na sta paladin, cini se, nije obracao mnogo paznje. Vitez Srebrne Ruke, ili neko ko se tako predstavio, dodje da zakljucka da, sta god da uradi, nece mnogo promeniti svoju situaciju nabolje, pa pusti propalicu, blago ga odgurnuvsi , i vrati se na svoje mesto. ''...u Reykholaru je doslo do pobune seljaka. Kralj je naredio da se upregnu Vitezovi , kako bi se populacija dovela u red i sprecilo dalje sirenje bune. Ali stvari se nisu odvijale kako su trebale. Nekolicina paladina je presla na stranu pobunjenika, i najveci kosmar u istoriji Srebrne Ruke je uzeo maha tih dana. Krvoprolice, brat na brata. Potpuno rasulo lanca komandovanja i hierarije u Vitezovima. Mozete pretpostaviti da su posle tog incidenta mnogi paladin napustili Red, a ''krtice’’ i korumpirane vodje su jos uvek u njemu, lazno se predstavljajuci kao dobrocinioci i zastitnici naroda. Meni je, bez trunke razmisljanja, bila draza prva opcija, i s’toga, evo me '' Faundlender pokaza rukama na sebe i svoju putnicku odecu, pa nastavi '' Moja posiljka koja nikad nije stigla, je trebala da mi pomogne da stanem na noge, okupim vernike i uz podrsku naroda, izvadim pokvareni zub iz Dvorca Svetlosti. Ne mogu nista vise da vam kazem sem toga, jednostavno cete morati da mi verujete na rec...’’

''A zasto bas vi? '’ Faundlender ponovi Lokovo pitanje, okrenuvsi se prema njemu i izgledajuci pri tom malo zacudjeno, a zatim komicno zavrsi: '' Pa da niste vi, verovatno bi morao neko drugi odavde. Kao recimo ovaj sto mi zameni krilo za prazni vinski pehar. Vi barem , predpostavljam, znate baratati i necim drugim sem polovinom mozga..’’

"Xa,xa, mozda i znamo" odgovori Lok sa osmehom, osmehom koji mu nije dotica oci. "Verovati nekome na rec, to moze biti skupa cena, ali osim novca ti nemas nista drugo da ponudis" osmehnuvsi se rece Lok. "Novac meni ne znaci nista, da si makar i nagovestio da se radi o nekoj rdjavoj i necasnoj stvari odmah bi otisao. Ali verovacu ti na rec..." Nije mu verovao.
Proslo je dosta vremena otkako je bilo kome iskreno verovao. Jedna od retkih stvari u koje je verovao je to da nikome ne treba verovati.

Jos jednom dodirnu svoj recnik, kao da se necega priseca, a onda podize pogled i upita "A kakav bi to tacno posao mi trebali da obavimo? Veoma rizican pretpostavljam ..." Lok zacuta. U blizini stajala je punacka krcmarica, drzeci krcag piva. Videci da su je primetili, isprva polako, a onda punim korakom pridje stolu. "Oprostite gospodo, oprostite zbog starog Henka." rece namrstivsi se. "On je stara musterija i sigurna sam da nije zeleo da ispoliva ovog finog gospodina ovde." Posto su svi nastavili da je posmatraju cutke, ona nastavi "Sta kazete za jednu turu piva na racun kuce, to bi bilo lepo, zar ne?" Jedino sto se Loku cinilo lepim je lepuskasto rumeno lice krcmarice, punacko,mladoliko, plave oci i tanke obrve.
"Xmm,xm stari Henk? Mozda, a mozda i neko drugi..."

"Zahvaljujem, ali moja casa vina je i dalje puna, mozda bi Kevlamin zeleo nesto?" upita Lok okrenuvsi se ka vilenjaku, podizuci upitno obrve?

"Zahvaljujem na zabrinutosti Lok, ali mislim da sam u redu, a nas "svirac" je vec popio dosta.." rece Kev i pogledom pokaza krcmarici da je nepozeljna. Ona se pomalo uvredjeno odmaknu od stola i vrati svojim obavezama.

Pocesavsi se po glavi nesnosno vrati pogled na paladina. Posmatrao ga je nekoliko sekundi, a zatim otvori usta kao da je nesto hteo da kaze, ali umesto toga po drugi put izvadi svoju beleznicu i zurno zapisa par stihova. "Bice ovo lepa pesma" rece napokon sa blagim osmehom.

"A sada, kada nas niko vise ne prekida, zasto se ne bi vratili na temu". Oprezno pogleda svoje saputnike i napokon rece: "Slusaj paladine, ja razumem zabrinutost mojih kolega, jer naravno, nemamo razloga da ti verujemo, ali sa druge strane, ovo zvuci kao legitimna prica, a ni posao ne zvuci preterano tesko... Stoga ja predlazem da prihvatimo ovu ponudu jer ne verujem da cemo dobiti bolju." Na njegovom ozbiljnom licu nije se videla ni trunka nedoumice, izgledalo je kao da je doneo odluku i da sad samo ceka odobravajuce klimanje glave svojih "drugova". Toliko je bio siguran. Ipak ako bi covek malo bolje pogledao njegovo bezizrazajno lice, mogao bi da nasluti kako se skriven pomalja blagi osmeh, jer ipak je ovo pocetak jedne avanture. A Kev je voleo avanture.

Nakon nekoliko sekundi bezizrazajnog gledanja u paladina Kev spusti pogled na svoju strelu, koja mu se u tom momentu ucini nedovoljno ostra, tako da iz dzepa izvuce jedan mali kamicak i poce da ostri metalni vrh strele.

"Dragi Kelvanime, ja ne da nisam pijan, ja jos nisam ni poceo da pijem",rece Karim i zvizdukom pozva krcmaricu da se vrati."Ajde prvo da vidimo koliko je novcica ovaj ovde Galdor Faundlender, sta god da je,spreman da baci na sto.Nema smisla da se raspravljamo ovako. Ako ponudi nedovoljno onda ce vrli gradjani Vogarnesa ostati gladni.A ako opet, posteno zavuce ruku u tu svoju kesicu, mozda i uradimo nesto po tom pitanju".
" Vidis", nastavi Karim posto otpi dobar gutljaj," cuo sam jednom dobru, poucnu pesmicu u jednoj krcmi u istom tom Vogarnesu. Kaze ovako:
Ne trci pred rudu,
ne skaci dok ne kazes hop,
jer smrt nas uvek juri,
jer smrt je uvek skot."

Paladin zatapsa kada se pesma zavrsila. „Imas talenta, u to nema sumnje’’ dodade. Bard uze torbicu, odmota kanapcic i isprazni sadrzinu iste na sto. Neki novcici se malko otkotrljase dok su drugi mirno docekali svoju sudbinu, ali na kraju, Karim izbroji 80 srebrnjaka. Prilicno visoka suma, onakva kakva se ne vidja svaku noc u mehanama. Desavalo se da bardovi sviraju satima i satima za koji bakarnjak, pa bi ovaj prizor sigurno godio i visem stalezu drustva.

Krcmarica , koja se vratila u medjuvremenu, je izgledala besno zbog tolike neodlucnosti ovih nezahvalnih i neljubaznih gostiju u uglu. Ali kada je ugledala Karima, osmeh joj se vrati na lice, a obrazi zacrvenese. ''Izvolite, gospodine zabavljacu? '' upita ga, uopste ne obracajuci paznju na druge.

Gal otklimnu glavom u znak negodovanja prema bilo kakvom picu, bar za sebe, pa se obrati Loku „Ne mogu vam nista reci vise o zadatku, jer ja nikada ranije nisam bio u Vogarnesu. Sve sto znam jeste da se moram dokopati izgubljene posiljke. Kako? Za to mi i treba vasa pomoc. Ne znam u sta se upustamo, ali znam da ne mogu sam. O, da. I ja idem sa vama, nemojte misliti da cu kukavicki sedeti sa strane, dok gledam kako se avanturisti muce, a ja uzivam. ''

Brodsko zvono se zacu tri puta, sto je znacilo da se ''Srecna Hilda’’ priblizavala svom odredistu. Polupijani gosti pocese da ustaju i napustaju mehanu, nehotice udarajuci pri tom stolove, sa kojih su padale case i flase i lomile se udarajuci u pod.

Faundlender blago spusti ruku na sto. Nakon par trenutaka, ona se poce blago presijavati a zatim mala lopta svetlosti prekri celu saku. Najednom, loptica predje sa ruke na sto, i poce menjati oblik u nesto slicno kocki, sve dok nije dobila izgled pehara. Cela druzina je pomno gledala sta ce se desiti, a konobarica samo sto se nije onesvestila. Paladin na kraju podignu drveni pehar napunjen vodom. (Create Water)

''Mislim da nam je ovo zadnja tura, gospodo. Hocemo li nazdraviti novim dogodovstinama koje nas ocekuju? ” upitao je ponovo kroz blag osmeh Faundlender, ovog puta ocekujuci konacni odgovor.

Kev, naglo ustade kao uboden kakvom iglom i zabi vrh strele u sto tik pored svoje krigle, zatim rece uzevsi kriglu u ruku: "Ziveli!" i ispi sve do dna.

Zatim rece: "Moje misljenje o ovome znate, ja sam za to da prihvatimo ovaj zadatak i da zaradimo ove fine pare, jer moram priznati za ceo svoj dosadasnji zivot nisam zaradio ovoliko koliko se sada nalazi na ovom stolu. Smrt mozda jeste brza, ali smo mi brzi. Pogotovu ti Karime. Ti moras biti najbrzi od svih nas jer, ruku na srce, koliko si puta morao pobeci iz kuce neke od svojiih ljubavnica ili pak iz neke od barskih tuca!"

Rekavsi to grohotom se nasmeja. Nije najbolje podnosio alkohol. Zatim se, jos uvek drzeci kriglu u rukama, okrete prema paladinu i rece: "A ako usput zaglavimo u nekoj pustinji, voda nece biti problem. Gospodo to je sve sto vam ja mogu reci, pa ako cete me izviniti..."

Ni ne sacekavsi da cuje odgovor Kev nemarno baci kriglu na sto iscupa ostru strelu iz istog, pa se zurnim korakom zaputi ka vratima sa poslednjim pijanim gostima, odlucan da uhvati malo odmora. Znao je da ce ga njegovi saputnici obavestiti o svojoj odluci i nije sumnjao u to da ce dobro izabrati.

"Prokletstvo!" Jos kada ga je upoznao pre par nedelja, Loku se cinilo da je vilenjak ishitren i brzoplet. Sada je njegovo misljenje u potpunosti bilo takvo.

Kada je Kevlamin naglo skocio, Lokus je oprezno ustao za njim. Sada je umorno seo, izdahnuvsi kao da se oslobadja napetosti i umorno spustvsi ramena. Jos jednom je bacio pogled ka vilenjaku koji je sada napustao prostoriju sa mnogim drugim osobama koje su se teturale i gurkale.

Povrh svega dopadao mu se taj vilenjak. "Ipak si ti od slicne sorte kao ja, Sumar..."pomisli Lok sa osmehom, ".. pa bar od neke vrste."
Pogledao je stranca u oci. Brod se polagano ljuljao uslet pristanka u dok ili usled guzve ljudi koja je napustala tavernu. Fenjer okacen o gredu ljuljajuci se bacao je senku na Lokovo i strancevo lice.
"Pa, jedno je sigurno.. Paladin si..."

"Izgleda da cemo na kraju ipak obaviti posao sa tobom Galdore.."
".. ili bar pokusati da ga obavimo..."
"Ali na kraju sta bi ti imao reci Karime?" upita Lok zagledavsi se u Barda.
Smatrao je Karima za veoma pronicljivu i lukavu osobu. Pretpostavio je da je novac vec doneo odluku umesto njega. Ali ako on ima neko lukavo pitanje za kraj sada je pravi trenutak da ga iskoristi...

"Lokuse, prijatelju moj, izgleda da nam je sekira upala u med"! uskliknu Karim veselo i lupi Horakina po ramenu.
U trenutku kada je video sav onaj novac prosut po stolu Karima je alkohol potpuno savladao.
" Jel vidis ti ovo prijatelju?" poce da zaplice jezikom, pa uze jedan novcic i zagrize ga." Pravi nema sta", rece." E Galdore Faundlenderu, svaka ti cast. Volim kad covek, ume da odresi kesu ".
" I dalje ti nista ne verujem Galdore Srebrnorukasu.Zajebes li me odseci cu ti i usi i nos ".
" Ovo mora da se zalije ljudi. A gde ode onaj poluvilenjak? Pih sto ne volim da ulazim u posao sa ljudima koji imaju slab cug; takvi ti u gadnim situacijama prvi okrenu ledja i pocnu da beze ".
" Nego sta je sa tom muzikom?" uzvrpolji se Karim." Gde je onaj sa usnom harmonikom? Ej, ti dodji ovamo...Sto si stao sa svirkom prijatelju, vidis da jos nije fajront? Daj jedan plavi modus ."
Svirac odsvira prvi ton i Karim ustade sa stolice, ispruzi casu i poce glasno da peva:
"Nazdravimo nasem poslu,
popijmo za dobru stvar,
nek nas Pelor blagosilja
i neka nam srece da!"
To rece i stroposta se pijan na pod.
" Je li Srebrnorukas...hik..." uspe da izgovori pre nego sto zahrka." A jel moze jedna mala kaparica? Vec tri nedelje se klatim na ovom brodu nista zensko nisam pipnuo. Jedna mala kaparica za neki bordel u Vogarnesu...A, sta kazes...hrrrrk....hrrrrk...

Gurajuci se sam medju ostalim svetom, kako bi dosao do svog kreveta i uhvatilo barem nekoliko minuta sna pre iskrcavanja, Kevlamin se mucio da ostane na nogama. Rmpalije i debeli pijanci su ga potkacivali laktovima kao da su se borili u Ratnickoj Areni, ne bi li prvi udahnuli egzoticne mirise svezeg morskog vazduha. Taman pre nego sto je zakoracio na palubu, rendzera povuce neko u stranu. Bio je to nizak, zeleni goblin, clan posade, obucen i plavo-belu radnicku majcu. Nos mu bese bubuljicav i zakrivljen kao banana, dug toliko da nepazljivom prolazniku izbije oko. Dah mu je zaudarao na rum.

''Hej, ti, sa repićem, ovamo. Slušaj 'vamo, burazeru. Hoces da ucinis uslugu starom mornaru koji je video vise borbe nego sto je trebao? Klao sam ti ja i plemice i skitnice, a bogami i zene. Odnesi ovaj paket krcmaru Reneu u taverni ''Stara Haringa'' u Vogarnesu. Nemoj ga otvarati, to nije tvoja stvar, samo ga dostavi, kako ti je i receno, i Rene ce ti platiti dobro. Sta kazes, ha? '' zlokobno se isceri goblin, otkrivajuci svojih sest zuba, koliko mu je ostalo.

Kev nije imao puno vremena da razmislja, jer ce uskoro morati da se pripremi za iskrcavanje...

...............................................................................................................................................................................................,

Kada punacka krcmarica vide da Karim pade na pod, ona izbi paladinu pehar vode iz ruke, i prosu ga po zabavljačevom licu. Faundlender se prvobitno nadje u cudu zbog cele situacije, pa se onda simpaticno nasmeja. ''Ne brini za pare, momce. Tvoje su. I ako budete pomogli ovom gradu i njegovim ljudima, bice ih jos. '' Galdor pokaza Loku da mu pomogne, pa prihvati zabavljaca sa poda. '' A sto se devojaka tice...pa, siguran sam da u gradu ima jako puno usamljenih udovica kojima bi drustvo i pesma bile odlican lek za napacenu dusu. '' Na putu ka izlazu iz mehane, bivsi Vitez zgrabi slobodnom rukom kobasicu i par parcadi sira koji behu ostavljeni nepojedeni na glinenoj ciniji jednog od stolova.

Karim, nosen paladinom i rendzerom, se jedva dopuza do palube. Trojka vec primeti kako posada baca kanape ljudima sa druge strane, da bi se brod vezao za dok. Vreme je i dalje bilo prilicno mirno, a pocelo je i da svice. Prve svrake su se cule sa obale a galebovi su vec nadletali priobalje, nadajuci se ukusnom dorucku sa ribarskih brodova.

''Sta je sa vasim stvarima? '' upita paladin. On je sve svoje imao u torbi na ledjima. '' Ako imate jos nesto u sobama, sada bi bilo krajnje vreme da to pokupite...'' završi, pa malko popusti zabavljača, tek toliko da bi video moze li da stoji....

"..izgleda da nema" pomisli Lok. Gledajuci iznenadjeno, uzdignutih obrva, Barda koji se pruzio po tlu. "Jos cu izgleda morati da te teglim do kabine." promrmrlja necujno. Ali nije morao, noseci Karima zajedno sa Paladinom, krenuo je stepenicama ka izlazu, na palubu broda.

Dok je izlazio sudarao se sa dosta ljudi, koji su zurili da izadju.Ali nije imao vremena da razmislja o tome i da se prepire, morao je da tegli Karima. "Prokleta mrcino", sa osmehom pomisli.

Paluba je bila krcata. Okupilo se dosta ljudi i drugih narodnost, sa svojom robom, spremni za iskrcavanje.
Koliko je mogao zapaziti putnike su cinili uglavnom normalni, siromasni ljudi. Neki su vukli prtljage u malim rancima, nekima je odeca na njima bila jedini prtljag..

Paladinovo pitanje prenulo ga je iz razmisljanja, proveravao je da li Bard moze sam da stoji. Osmehnuvsi se prijatelju pogledao je u Paladina. "Prokletstvo!" namrstivsi se uzviknu Lok.
"Zaboravio sam svoj Gnomski recnik dole u taverni!"
"Bolje bi bilo da je dole!"
"Idem po njega, a imam i ranac u kabini, sa nesto opreme i odece." Krenuo je par koraka, zatim se setivsi necega zastao je.
"Je li Bardu, da li imas neke stvari koje si ostavio u kabini?" upita okrenuvsi se i upitno pogledavsi Karima. "Ako se dobro secam tvoja kabina je do moje, da li tamo imas stvari koje ti trebaju i koje mozes meni poveriti da ti ih donesem?"

Dok je cekao odgovor kroz glavu mu prodje misao:
"Savrseno, prokleto savrseno, a mislio sam da cu uhvatiti bar par sati sna pre nego sto se iskrcamo..."

"Prokletstvo samo mi je ovo falilo! Prvo paladin, a onda smrdljivi goblin. Mrzim gobline.. Preko svega toga ovaj mi jos deluje i sumljivo.." Tako je razmisljao Kevlamin, ali i pored tih misli upozorenja on ipak preuze sumljivi paket i ostrim pogledom, bez reci pokaza goblinu put hodnika.

Gomila misli mu je prolazila kroz glavu na putu do sobe. Sta je u paketu? Moze li biti nesto dragoceno ili pak opasno? Dok je stigao do svoje sobe vec je proklinjao sebe i svoju ishitrenost. Bucno je otvorio vrata, a ona, onako stara kakva su zamalo se ne sobalise na pod.

Ovaj momenat iznenadjenja je bio doboljan da Kev bar na kratko prestane da prekorava sebe. Tada se dade na pakovanje svojih stvari. Znao je da ce uskoro morati da krenu na dug i opasan put. Vena na slepoocnici mu zaigra na pomisao da je mozda pogresio u pogledu svega. Mozda nije trebalo da prihvati ponudu jednog "paladina". Ali kako bilo sada je kasno za to.

Spakovavsi svoj mali prtljag, nemarno ostavi paket umrljan goblinovim prljavim sakama na stocic pored kreveta i pruzi se u njega ne bi li prigrabio malo sna... Pre nego sto mu se san prikrade Kev pomisli "Pih, sta je tu je, ali mogu makar biti siguran da cu ako se nesto desi makar imati onu dvojcu da mi cuvaju ledja, na kraju mi se ipak cini da smo mi dobra ekipa".

" Lauta mi je ostala u kabini... i sesir, ne zaboravi na sesir," rece Karim rendzeru.
Bard je jedva stajao na nogama.Galdor pokusa da ga uspravi ali ovaj se zatetura i gotovo pade.
" Ne pustaj Srebrnorukas, Pelora ti. Ajde spusti me da sednem, eno tamo, na ono bure.Tako, sad je bolje...Uh.Glava ce mi puci."
Bol je podmuklo pulsirao u bardovim slepoocnicama.Drhtavim rukama, on izvadi lulu, pripali je i povuce par dimova.
" Je li, na sta ti licim Galdore?" rece iznenada sa gorcinom u glasu." Ne, nemoj da mi kazes, pusti me da pogodim...Licim na prokleto GOVNO zar ne?!"
Onda ponovo zacuta i zagleda se u luku.Iako je bila rana zora, dokovi su bili puni ljudi.Sanjivi nosaci su gurali tovarna kolica, mornari su pili na sedeci na buradima, a trgovci, obuceni u teske brokatne kapute, su zveckali novcem.
" Vogarnes...Mrzim ovo usrano mesto.Pola ljudi su ovde secikese i lupezi, a pola njih je na putu da postane to.Nije bio moj plan da se zadrzavam ovde...Kolala, Sest Sisa,Oga Debeli...Vecina ljudi koja zeli da mi skinu glavu zivi u prokletom Vogarnesu."
" Znas Galdore", rece Karim," ne bi bilo lose da mi pozajmis taj plast sa kapuljacom.Ima par ljudi koje ne bih zeleo da sretnem u ovom gradu,a posto smo sada zajedno, to znaci da ni ti ne bih zeleo da ih sretnes."

Stara vrata gromovski zatreskase, brava ispade a Kapetan Mekalister zabrunda: ” Ustaj lencugo! Poslednji poziv za iskrcavanje, pre nego sto zakljucam spavaonice! Ali pre toga cu da popravim ovu bravu!” Kapetan je proveravao sobe kako bi se uverio da nema slepih putnika koji bi tu obitavali dok je brod usidren, dosavsi do Kevlaminove. Mekalister vise nije nosio kabanicu, vec tirkiznu uniformu i smesni beli sesir na kome je izvezeno sidro. „Mici se polovnjaku, cela paluba se vec ispraznila!” doda Kapetan, stavljajuci Kevu jasno do znanja da vise nije bio pozeljan gost.

.......................................................................................................................................................

Kada je dosao do sobe, Lok shvati da je zaboravio da trazi zabavljacu kljuc od iste. Na njegovu srecu, uhvatio se za bravu cisto reda radi, a ona bese otkljucana. Bard je verovatno, u zurbi ili zahvaljujuci uticaju alkohola , propustio da zakljuca vrata. Usavsi unutra, Lok je video najneuredniju sobu ikada: cebad su bila na podu, stolice prevrnute, stolovi zakrivljeni, jastuci pored posude za obavljanje nuzde, a ukrasne slike polomljene. Kakve god da je lude noci Karim ovde iskusio, rendzer je proklinjao alkohol a posebno lautu koju je trebao da pronadje u ovom lomu...
........................................................................................................................................................

„Polako, momce! Bice sve u redu. Mozda smo popili koju vise veceras, a?” Paladin je bez zurbe i veoma nezno doveo Karima do bureta, a zatim kleknuo ispred pijanog pesnika. „ O tebi mislim da si veoma pronicljiv i mudar. To si mi i dokazao u mehani. A verujem da si dobar i sa tim bodezima koje tako vesto pokusavas da sakrijes. E sad, to sto pijes znaci samo da u srcu nosis veliku tugu. A svi nosimo svoje breme, tako da nemoj ni trenutak misliti da ces zbog toga pasti u mojim ocima.” rece on, ponovo se dobrocudno nasmesivsi.

Na palubi vise nije bila guzva, a ljudi su uzurbano prelazili daske koje su predstavljale most izmedju obale i „Srecne Hilde”. Ocigledno su sa nestrpljenjem i ushicenjem jedva cekali da kroce na suvo i stabilno tlo.
Miris ribe i ulja se sada burno osecao, a ranoranioci na obali su nosili pecaroske mreze, burice, drvo, kanape, i ostale uobicajne materijale koji bi se mogli primetiti u jednoj luci. Vika i dreka luckih radnika zasigurno nije prijala ziteljima i zemljoposednicima koji su obitavali u blizini obale.

Paladin otvori svoj ruksak, i pocne preturati po svojim stvarima neko vreme, dok ne izvadi jednu bordo bandanu. „ Prekriji ovim nos i usta” rece, pa je preda Karimu. „ Zaboravljas da i meni treba zaklon od radoznalih pogleda, prijatelju. Poslednji na koga bih voleo sada da naletim je Ferol, jedan od izdajnika mog Reda, ili nekog njegovog ucenika. Na meni vidis ovu odecu, prsten Reda u dzepu, i odsustvo standardnog oklopa upravo zbog toga.” Faundlender je izvadio jos nesto iz torbe pored bandane. „Evo, popij ovo. Sveta voda. Cuvao sam je za slucaj da naletimo na Neupokojene, ali ti ne mozes ovako pijan putovati.” Voda se nalazila u maloj duguljastoj boci zatvorenoj pampurom.

„Vreme je da podjemo...”

Karim prihvati bocicu od paladina i popi par gutljaja. Voda je bila osvezavajuci hladna i imala je blago sladunjavi ukus. Istog trenutka bard oseti kako mu se misli razbistrise, a snaga povrati u udove.
" Uh, dobra stvar",rece Karim vracajuci bocicu paladinu."Mogao bi da mi napises recept za ovo."
On ustade sa bureta, duboko udahnu svezi, jutarnji vazduh i poce tiho da pevusi.
" Jutro je kao mladost,
novi, mali pocetak,
nek ti jutro donese radost,
prigrli jutro kao zenu."
" Znas Galdore, nisi ti los tip,rece Karim zagledavsi se u paladinove oci.
" Ili si najgori moguci tip koji se predstavlja kao najbolji moguci tip...sto te cini jos gorim od najgoreg moguceg tipa..."
" Ajmo! Noge zude da konacno osete cvrsto tlo pod nogama", rece odlucno i hitrim pokretom prekri lice bandunom. "Sacekacemo ostale na doku."
Bard prebaci ranac preko ramena i krenu ka mostu.

Kao da mu je sam Hextor uleteo u sobu, Kev momentalno skoci sa kreveta. Unezvereno okrete glavu ka vratima i oseti olaksanje kada je tu video samo starog kapetana.

"U redu je Mek. Napusticu tvoju luksuznu ladju drage volje." Rece Kev kroz usiljeni osmeh. Tim recima zavrsi svoj razgovor sa kapetanom i pogleda oko sebe. Trebalo mu je malo vremena da se seti dogadjaja od prosle noci. Alkohol mu se jos vrzmao po mozgu... To je i dalje bila ona mala sobica u kojoj je odseo, kako mu se cinilo, pre mnogo vremena. Stara, ruzna i nadasve nezanimljiva. Bilo mu je drago sto se konacno nesto desava. Napokon izlazi iz kolotecine.

Taj trenutak radosti mu dade malo inspiracije, pa uhvati svoju dobro cuvanu beleznicu i zapisa par stihova: " Jos malo i bice gotova...".

Zavrsivsi sa tim, navuce na brzinu oklop i cizme, u pantalonama je spavao, ogrnu se ogrtacem i navuce kapuljacu. Luk i tobolac nabaci na levo rame, zasuka bodez za pojas, a frulu odmah pored njega. Pomislivsi da je to to, krete ka vratima, ali mu pogled privuce mali paket koji se nalazio na stocetu pored kreveta. Kev hitro pridje stocetu i stavi paket u jedan improvizovani dzep izmedju ogrtaca i oklopa. Taj dzep je napravio pre mnogo godina bas za ovakve situacije. Za sakrivanje onoga sto ne treba da bude vidjeno.

Sada vec potpuno spreman izadje iz sobice i zaputi se hodnicima koji su vodili ka palubi. "Verujem da me svi vec cekaju... A ako pak nije tako, vec su i oni polegali, onda bi najbolje bilo da ih sacekam na doku..."

"Kakav nered..." pomisli Lok prelazeci pogledom preko Bardove kabine. Stojeci na vratima, u cudu je posmatrao rasturenu sobu, koja je bazdila na alkohol i ustajali vazduh. "Prokletstvo!" prosikta.
"Zar da preturam po ovom neredu!"
Duboko uzdahnuvsi koraknuo je ka ulazu u kabinu.
Pogledao je svoj Gnomski recnik koji je nosio u desnoj ruci. "Zamalo" pomisli sa osmehom na licu.

Zurno silazeci niz stepenice primetio je jos nekolicinu ljudi koja je izlazila na palubu, radi iskrcavanja. Ovaj put guzva je bila dosta manja, pa nije bilo guranja. Usavsi u tavernu pogledom je potrazio sto za kojim su sedeli tokom veceri. Odmah ga je zapazio u zabacenom delu, prekrivenog senkama, taverne. Krenuo je ka njemu, a pogledom obuhvatio prostoriju. Osim par mornara koji su sisli na predah i veselo pili pivo za jednim stolom, bila je prazna.
U nekoliko koraka nasao se pored stola i bio je tamo.
Lezao je netaknut na stolu, njegov Gnomski recnik.
Sa osmehom ga je podigao. A zatim je osetio pogled na sebi. Podigavsi oci ugledao je krcmaricu kako ga posmatra. Lok joj uputi jedan od svojih boljih osmeha, na sta se ona ljutito namrsti, okrete i ode za sank. "Pa, izgleda da ovde nismo ostavili neki utisak" osmehnuvsi se pomisli.

"A ne verujem ni da ce ovde ostati neki dobar utisak.." usavsi u Bardovu kabinu pomisli Lok.
"Kako stara poslovica kaze, 'ni manje osobe ni veceg nereda'."
"Pre ce biti ni manje sobe ni veceg nereda!"
Na dolasku video je starog Kapetana kako proverava kabine i poziva poslednje putnike da izadju.
Tada je usao u Kevlaminovu kabinu, koja je bila samo malo dalje niz hodnik od ove.
Nije zeleo da ga kapetan zatekne ovde, zeleo je da izbegne odgovornost ovog nereda.
"A stari Kapetan ce bar probuditi Vilenjaka, jedna stvar manje za mene.."
Sesir je odmah pronasao na podu s' leva od ulaza vrata. Pronalazenje flaute ga je vec iznenadilo.
Kabina je bila mala,kao i sve kabine, sa malim stolom, par stolica, krevetom i ormarom. Ocekivao je lautu skrivenu u nekoj podnoj dasci, ispod kreveta, ali nije ocekivao da je vidi gde mirno lezi na sred stola otkljucane sobe. Kao da je cekala da neko udje i uzme je.
Prisavsi stolu krenuo je levom rukom ka njoj, zatim zastao i oprezno pogledao lautu. Stara, naizgled drevna, delovala je kao neki misticni predmet moci koji stoji vekovima nedirnut na svom postolju.
Shvativsi da stoji i razmislja, podigao ju je, polako stavio pod ruku, a zatim brzo izasao.

Sada je stajao na vratima svoje kabine, potpuno drugacije i suprotne od Bardove. Cista, gotovo vojnicki sredjena, sa krevetom strogo zategnutim i uredjenim. Bila je kabina za dve osobe. Kada je pristupio brodu receno mu je da je preostala samo dvokrevetna soba i da ce morati da je deli. Lok je platio koji srebrnjak vise kako bi dobio privatnost, nije voleo drustvo dok putuje.
Soba za dve osobe bila je takodje mala kao i Bardova. Jedinu razliku cinio je dvospratni krevet u levom uglu sobe.Fenjer je obasjavao prostoriju.Na stolici pored kreveta bio je smestena mala putnicka torba. A od ivicu kreveta bio je okacen mac u opasacu i ogrtac sa kapuljacom. Hitro je ogrnuo ogrtac, prebacio mac preko levog ramena, a torbu preko njega. Pogledao je kroz prozor i video prostrano more. Kabina je na istocnoj strani broda.
Preko nepreglednog mora videlo se rumenilo zore.
"Verovatno me cekaju" pomisli i zaputi se ka palubi.
Krenuvsi ka stepenicama, video je da je poslednja osoba za iskrcavanje. Skroz na vrhu stepenica ugledao je Kevlaminova ledja i pozurio za njim.

Kada su se sva cetvorica okupila na palubi, krenuli su prema luci.
Populacija koja ih tamo doceka su bili uglavnom radnici, mornari kao i prodavci raznog voca, cudnih predmeta iz dalekih predela sveta, flasa ruma raznih velicina, slatkisa i drugog. Na ove predmete se nije placala taksa, pa su oni morali bili znatno jeftini nego djakonije u samom gradu.
Jedan sedokosi Patuljak, prosjak koji je sedeo na zemlji povuce Loka za nogavicu, i promumla nesto sebi u bradu, verovatno trazeci koji bakarnjak. Nije imao noge, vec je sa okrnjcima pokusavao da se promeskolji. Bio je crn i garav, u prljavom zutom odelu.

Prosavsi kroz glavni kaldrmisani put koji je vodio do Vogarnesa, druzina je naisla na veliku drvenu kapiju grada ispred koje su stajali sest vojnika, kapetan garde i mali cata koji je nesto piskarao za stolom. Vojnici su bili stameni ljudi, u punom ratnom oklopu i nosili su halberde, jasno strazareci. Videvsi ovu sumnjivu druzinu koja se priblizava, kapetan garde, sa sve svojom metalnom kacikom i smesnim crnim perom koje je iz nje virilo - kao i njegova vojna pratnja - su brze-bolje isprecili druzini put.

“ Razlog posete? Nesto od oruzja? I predajte mi torbu, radi detaljnog pregleda!” sa nestrpljenjem uzviknu, uperivsi prst prvo u paladina. Galdor skinu ranac i predade ga najblizem vojniku. Srazar ga grubo otvori i isprazni njegov sastav na zemlju. Pored putnicke odece, tu su nasao konopac, oprema za penjanje, dnevnik sa braon koricama, mastilo i pero, nekoliko svetih simbola i pet bocica svete vode. Drugi vojnik je za to vreme pretresao Galdora, pipkajuci ga svuda po telu. U jednom trenutku, malko mu je zadigao tuniku, i druzina je po prvi put videla da paladin zapravo nosi I krljusni (scale) oklop ispod odece. Pretresajuci Viteza dalje, strazar je naisao i na mac, izvukao ga, prostudirao na par trenutaka a zatim i vratio u korice.

“Ja sam na hodocascu, gospodo. Oruzje samo nosim u slucaju susreta sa jereticima i vesticama. Crkva Pelora je ,cujem, u Vogarnesu mnogo veca i raskosnija nego u ostalim gradovima. Takodje zelim da ostavim i neku donaciju, sa obzirom koliko su vremena teska. Evo, mogu vam pokloniti i neke od ovih svetih simbola, koje sam…’’ (Diplomacy)

“ Ne treba, u redu je! Sledeci! ” rece kapetan garde i propusti Faundlendera dalje do kapije.

Sledeci je bio Kev.

“ Razlog posete? Nesto od oruzja? Pretresi ga! “ ponovi vodja straze.

Detaljno pipkajuci rendzera, strazar je napipkao sumnjiv dzep. “Ovde necega ima, gospodine…” obrati se kapetanu, vadeci pri tom paketic. Ostali vojnici se malko unervozise i nakrivise halberde. Kapetan ne rece nista, vec samo pokaza rukom da mu strazar prinese to sto je nasao. Nozicem presece kanape koji su drzali kutijicu zatvorenom i zaviri unutra.

“ 'Plava Smrt’ ! “ uzviknu vidno zacudjen, a strazari opkolise druzinu. “Vodite ga u pritvor! Trunuces u celiji do sudnjega dana, gnjido! Nadisi se svezeg vazduha dok jos mozes, jer ce ti to biti poslednji udisaji slobode! Sverceri 'Plave Smrti’ ne zasluzuju bolje! “

Kev nije imao vremena da odreaguje. Strazar koji ga je pretresao, bese vec svezivao rendzerove ruke...

" U majcinu, ne stigosmo ni da udjemo u grad, a vidi sta se napravi..."
" Samo polako momci." rece Karim obracajuci se i saputnicima i naoruzanim strazarima." Nemojmo da prenagljujemo", rece i polako spusti ruku napipavsi drsku noza skrivenog ispod tunike.
" Mali, usati glupander!" prosikta Karim u sebi osinuvsi Kevlanima pogledom." Zar ti da mi stavljas glavu u torbu... Ajde smiri se Karime, smiri se razmisljaj...Plava smrt? Mozda sam cuo nekad za takvu stvar?(Knowledge)
Karim se osvrnu oko sebe.Cela situacija je vec pocela da privlaci paznju prolaznika.
" Ako se potucemo ovde, mozda i dobijemo ove smokljane, ali sta onda?"
Karimu iznenada sinu ideja.
" Ajde da zaigramo na opste poznatu korumpiranost Vograneskih cuvara reda i mira."
" Slusaj me dobro Lokuse i budi potpuno miran.Ne pomeraj se. Niko ne cuje ovo sto ti sad govorim, rece jedva cujnim sapatom Karim (Message)." Ponudicu pare strazarima.Imamo ih dovoljno, mozemo da potplatimo citavu cetu ovakvih. Naravno, Kevlanim ce platiti mito od svog dela srebrnjaka.Ko ga sisa! Ako ovi bas zacepe cenu, dodacemo ti i ja, mada mislim da nece biti potrebno."
Bard se onda okrenu ka kapetanu straze i nabaci na lice svoj najumiljatiji osmeh.
" Slusaj prijatelju, doslo je do opasnog nesporazuma.Vidis, upravo smo se iskrcali sa jednog broda. Neko je mogao da taj paket podmetne mom drugu. Sigurno znate kakva se sve bratija moze naci na takvim ladjama.A pogledajte samo to umilno lice", pokaza Karim rukom na Kevlanima.
" Kevlanime, platices mi za ovo..."
" Mislite da bi on mogao da ima ikakve veze sa tako strasnom stvari kao sto je Plava Smrt. On je samo jedan polu - vilenjak, a znate kakve su oni naivcine. Suma, cvece, leptirici i tako to...Zato hajde da se dogovorimo. Recite cenu i mi cemo platiti.A onda uzmite taj paket i prikacite ga nekom stvarno gadnom tipu.(Diplomacy)

Razmisljao je o patuljku. Voleo je patuljke, sklopio je mnoga prijateljstva sa njima. Proputovao je mnoge predele kao Sumar, sam ili sa svojom bracom, drugim Sumarima. Na svim tim putovanjima upoznao je mnogo zivlja, ali patuljke je najbolje upoznao. Vise nego tuce puta je sa svojom bracom sklapao saveze i paktove sa patuljackim staresinama i ratnicima. Borio se rame uz rame sa njima, delio veceru kraj logorske vatre, ali i ono najvaznije delio price i duge razgovore.
Stoga je bio zgranut kada je stari, osakaceni patuljak pogledao tuzno u Loka, trazeci neki novcic. Bio je zgranut tugom, bolom i stidom koji je video u ocima starca. Bez razmisljanja se sagnuo, izvadio jedan od preostalih srebrnjaka koje je imao i spustio ga starcu u ruku. Zatim ga je potapsao po ramenu i izgovorio :
"Larta Bar'hgar", sto na patuljackom znaci "Izvoli prijatelju."

Iz misli ga je prenuo grubi glas kapetana straze, ispred kapija Vogarnesa.
"..Nesto od oruzja? I predajte mi torbu, radi detaljnog pregleda!"
Zacuo je Kapetana kako govori.
Zatim je usledilo par trenutaka pretresa, gde je kapetan bezobzirno gledao u njih, podigavsi glavu kao da ih gleda sa visine.
"Nadmeni skot" pomisli Lokus.
Dok je Galdor pricao svoju pricu o Hodocascu, vesticama i svetim simbolima, pokusavajuci da ubedi Kapetana u nju, Lokus je stajao mirno, razmenjujuci poglede sa dvojicom mladjih strazara.
I oni su izgledali nadmeno, ponosno izdignutih grudi, sa blagim osmehom na usnama i izazivackim pogledima. Lokus je sasvim mirno uzvracao pogled, ne zeleci da prihvati njihovu igru izazova.
"Prokleti skotovi, opaki ste u mnostvu u svojim sjajnim oklopima. Oklopima koji sluze za razmetanje gradom, da privuku kikot devojaka. A kada bi vam neprijatelj bio pred nosom, upisali bi ste se u te svoje sjajne oklope."

Po drugi put ga je iz misli prenuo Kapetanov grub glas, ali ovaj put nesto nije bilo u redu.

"Plava smrt!" uzviknu Kapetan, a kao da su cekali taj znak vojnici se rasporedise u formaciju oko druzine.
"..Sverceri 'Plave Smrti’ ne zasluzuju bolje!"
Odzvanjalo mu je glavom.
"Prokletstvo! Plava Smrt, sta je li je sad to?" Nikada ranije nije cuo to ime. "Da li je to prokleti opijum, neka biljka, magicna stvar? "

Besnim pogledom osinuo je Vilenjaka. Znao je da je je brzoplet i da ne razmislja puno. Da li je istina da je svercer, nije mogao reci.
"Poznajem ga tek par nedelja, nedovoljno da procenim kakav je u potpunosti.."
Oko Lokusa se sada nalazio obruc strazara. I dalje je mirno stajao, bez ikakvih naglih pokreta. Mac mu je bio prebacen preko ramena. A preko njega torba iz koje je virio luk. Uzice je drzao levom rukom, ni jedno od toga nije mogao dohvatiti, a da ne privuce paznju. Strazari su ga napeto gledali, kao da cekaju da uradi bas to.

".. i nedovoljno ga poznajem da bi umro zbog njega" nastavio je da misli.
Napeta tisina je par trenutaka visila u vazduhu. Razmenio je poglede sa Galdorom i Karimom.
Nije znao sta da radi, a zatim tisinu prekinu Bardov sapat.
Cuo ga je i razumeo.
"Nego sta nego da ce prokleto platiti od svog dela" pomisli Lokus opet sibajuci Vilenjaka pogledom.

Kada je Kev ugledao strazu ispred ulaza u grad odmah je znao da nece sve proci kako je planirano. Paketic koji je nosio u skrivenom dzepu mu se najednom ucini tezim i u tom momentu shvati da ce ako dodje do pretresa biti velikih problema. On nije imao pojma sta se nalazi u paketu.

Proklinjuci po drugi put svoju ishitrenost Kev nastavi da hoda sa svojom grupom. Uvide da je Lok zaostao da udeli koju paru obogaljenom patuljku. Srce mu je lupalo kao ludo, ali je pokusaovao da ostane pribran. " Mozda ipak ne nadju nista...", razmisljao je on kada su vec bili prisli veoma blizu strazarima.

Kada su prisli u svojim sjajnim oklopima i uzdignutim nosevima, Kev vide nadmenost u njihovim ocima. To mu jos vise ubrza rad srca. Hladana kapljica znoja mu polako skliznu niz obraz dok su strazari pretresali paladaina. Shvatio je da je on sledeci. Neprimetno priblizivsi ruku svom nozu, Kev dopusti da ga pretresu.

Desilo se neminovno, cuvar je napipao skriveni dzep i iz njega izvukao paket. Sa zaprepascenja na njegovom licu Kev je uvideo da je u velikoj neovlji.
"Plava Smrt!" uzviknu strazar. "Plava smrt! Sta je to kog djavola! Ako se ikada izvucem odavde ziv, ima nadjem onog goblina i da mu otfikarim onaj ruzni nos, a onda ima da ga bacim ribama da se nahrane njegovim trulim mesom!"

Ali sada nije bio momenat za takve planove. Trebalo je prvo spasiti sta se spasiti moze. Videvsi kako ga bard siba pogledom, primeti da se i Lok vratio. Takodje krajickom oka primeti da je ovaj nesto dosapnuo. Naculjivsi svoje viljenjacke usi pokusa da razazna reci. (Listen)

Znao je da postoje dva izlaza odavde. Borba ili mito. Prvi je bio veoma los, jer sta bi uradili nakon sto bi "mozda" uspeli da pobede ove oklopljene ratnike. Videvsi da Karim ima isto na umu, Kev odluci da okusa srecu. Sam je kriv za svoju situaciju i sam ce platiti od svog dela srebrnjaka...

"Gospodo vi ste posteni ljudi koji cuvaju kapiju jednog velikog i postenog grada. Ja sam takodje jedan posten covek. Ni u snu nisam moga da predvidim ovakav sled dogadjaja. Taj paketic prvi put u zivotu vidim. Bili smo na veoma nesigurnom brodu. To je mogao da mi podmetne bilo ko. A kao sto vidite ja sam deo jedne izuzetno svecane misije. Mi smo cuvari ovog paladina i pomazemo mu na njegovoj svetoj misiji hodocasca. Pa ako biste bili ljubazni da ovaj ceo dogadjaj pustite na miru, a ako treba ja cu vam drage volje donirati nesto novca za poboljsanje odbrane ovog divnog grada." (Diplomacy) Tim recima zavrsi Kev svoje ulizivanje. Odradio je to najbolje sto je mogao. Sada je samo mogao da ceka reakciju dok je osecao kako mu se konopac urezije u ruke...

Berezogluu se ucini da je negde vec cuo o ovom predmetu rasprave, i bio je u pravu. (Knowledge: 'Plava Smrt', iliti 'Malina Gurth' na vilenjackom, je prozivod alhemije, za koje je potrebno veliko znanje i vestina. Koristi se za mracne rituale podizanja i reanimacije mrtvih u nekromanisticke svrhe. Neki od poznatih sastojaka su Elovanska ljubicica, Ubitrn, Ljuta Meri, Mesecje oko i Zmijokorov. Sa obzirom da je Vojvoda Olaf Rujk, sada u bekstvu, izvrsio masovni pokolj svojih podanika samo da bi ih kasnije podigao kao Neupokojene, a Divlja Obala osetila njegov bes, kralj je izdao dekret kojim se zabranjuje unos ove hemikalije u zemlju. Krsenje ovog zakona prouzrokuje veoma visoku kaznu za prekrsioca.)

“ O, pa da! Naravno da mozemo da dodjemo do zajednickog dogovora, stance. “ prijatno se iznenadi kapetan straze. Prisao je Karimu, bratski ga zagrlivsi, pa njih dvojca tako prosetase nekoliko koraka. A zatim ga munjevitom brzinom i konjskom snagom udari u stomak, izbijavsi mu pritom vazduh. “ JEL’ TI TO POKUSAVAS DA PODMITIS SLUGU DIVLJE OBALE I NJEGOVOG VISOCANSTVA ?! MICI MI SE ODAVDE, PACOVOOKI!” Paladin priskoci da pomogne bardu i smiri situaciju, ali ga dvojca vojnika zgrabise i odgurnuvse. Faundlender je znao da ce, ako izvuce mac, pasti krv strazara, ali to bi razotkrilo i njegovu a bogami i bardovu masku. Tako nesto bi veoma otezalo zadak koji su imali, i ugrozilo njihove zivote jos vise. Mirnoca i racionalno rasudjivanje su bili jedini kljuc koji bi im otvorio nesmetan prolaz dalje.

U tom trenutku, gradska kapija se podignu. Prvo su se pojavila dva konja, a potom i ono sto su vukli: mobilnu celiju. To je bila zapravo pravugaona skupina crnih resetaka, pricvrscena za drveno postolje koje bese na cetiri velika tocka. Jedan od jahaca predade cati kljuc, a ovaj nesto zapisa, i potom otkljuca celiju. Posto je dobio znak od kapetana da sprovede Keva do celije, strazar tako i postupi, prethodno razoruzavsi rendzera a potom ga gurkajuci natera na hod, dok ovaj nije dosao do svog mini-zatvora. Uz jedno grubo “Tras!” i zvuk zakljucavanja brave, Kev sada ostade potpuno odvojen od druzine. Strazar nagura njegove stvari u torbu, i predade onom drugom jahacu.
Kola se potom okrenuse, i zaputise nazad prema gradu.

Kapetan garde je prisao Loku. “Ti si izgleda jedini dovoljno mudar da cutis i shvatis koliku gresku ti je saputnik napravio. Preporucujem ti da povedes ostale odavde, da i vas ne bih uhapsio na mestu. A cujem li da ste pravili neke gluposti po gradu, moje halberde ce vam biti i sudija i dzelat.”
On zatim pridje sledecem posetiocu Vogarnesa, i kao da se nije nista desilo u prethodnih par minuta:

“Razlog posete? Nesto od oruzja...? “