Ime i prezime: Karim Andjelo Berezoglu
Rasa: Covek
Klasa: Bard
Magije (mozes da bacis 2 dnevno):
Lullaby: Makes subject drowsy; –5 on Spot and Listen checks, –2 on Will saves against sleep.
Read Magic: Read scrolls and spellbooks
Dancing Lights: Creates torches or other lights.
Message: Whispered conversation at distance.
Biografija:
Ja sam Karim Andjelo Berezoglu, svirac i pesnik, lutalica i pijandura. Ako ste ikad bili u nekoj taverni ( a verujem da vecina vas jeste) sigurno ste culi bar neku od mojih pesama . Ja sam napisao „ Imah je medju cvećem “ i “ Ah, lesinari ne jedite moje meso” i “ Moj otac radi kao konj “.Da, to su sve moje pesme. Zbog ove poslednje me je otac izbacio iz kuce. Mozda vam to izgleda kao isuvise surova kazna ali takva je bila situacija. Bili smo siromasni farmeri i trebalo je hraniti sesnaest gladnih usta a te godine je bila losa zetva. Naime, pre mene je otac oterao dva brata i jednu sestru.Cini mi se da je i tih godina lose rodilo, mada se po selu pricalo da mi se sestra prokurvala... U svakom slucaju to nije bio redak slucaj u nasem kraju.
Tako sam sam se sa cetrnaest godina nasao na putu. Nisam dovoljno vest sa recima ( a mnogi koji su slusali moje pesme se kunu da jesam) da bih vam opisao sta sam sve doziveo za tih deset godina na drumu.Reci cu samo ovo.Mnoge sam zemlje presao, sa mnogim sam dobrim i losim ljudima drugovao; tukao se u bezbroj kafanskih tuca ali i u dvobojima gde je secivo radilo i krv padala; mnogo sam bacvi vina popio i mnoge devojke ljubio. Sve smo to moja verna lauta i ja prosli. Ponekad je drzim u ruci i gledam onako staru,oljustenu, hiljadu puta krpljenu i cini mi se da gledam samog sebe.Imam dvadeset i cetiri godine, a izgledam kao da imam cetrdeset.Ponekad ne mogu da sviram dok ne popijem krcag vina,ruke mi se tresu. Neka devojcura mi je prenela bolest od koje mi s vremena na vreme izlaze odvratne kreste po licu.Zbog toga pustam bradu i kosu.Vise sam gladan nego sto sam sit i vise sam prljav nego sto sam cist ( eto naslova za novu pesmu!) Menjam odecu samo kad nekog skinem na kartama.Ali ne zalim se. Nikom nista ne dugujem i ne dam da neko meni ostane duzan. Slobodan sam covek. Mnogo sam propatio a nekoliko puta za malo i izgubio glavu zbog tog svog stava. Ali ja ovako gledam na stvari. Svi smo mi, koji hodimo zemljinom korom, isti i jednaki. Ako neki ficviric- plemic,koji je rodjen tako, ili neki bogatas, ili bilo koji kurcic slucajno umisli da moze prema meni da se ophodi na bilo koji nedostojan nacin vraticu mu mucki.
Jednom je u jednu krcmu u kojoj sam svirao svratio neki bogati trgovac konjima.Doterao je tridesetak dorata koje je kupio na pijaci u obliznjem gradu.Ljudi su se skupljali celi dan da ih gledaju, toliko su bili lepi. Celu noc sam je svirao i pevao tom gospodinu i pred zoru kad sam pruzio kapu da ubaci neki bakrenjak dobio sam samar. Gospodin mi je zavalio samarcinu i mirno otisao da spava! Za pola sata sam mu poklao sve konje. Onda sam pobegao.Ne kazem da sam ja nesto posebno dobar, ali svako koga sam prebio, izbo ili prevario je to i zasluzio.
Toliko od mene.
Inventar: Stara lauta, pojas sa dva daggera, ranac sa drangulijama ( rezervne zice za lautu, nekoliko bakrenjaka, dve sveske u koje zapisujem pesme, lula i kesa sa duvanom, nekoliko biljaka od kojih pravim obloge za venericnu bolest i metalna pljoska sa rakijom). Oklop ne nosim.
Izgled: GM: Da li pretite modu gospodine Berezoglu?
Karim Andjelo Berezoglu: Ne hvala.Odeca mi je sasvim skromna.Nosim lanene pantalone,iznosene crne cizme koje sam dobio na kartama pre sedam godina,crnu tuniku i vuneni braon kozuh.Kad pada kisa ili kad sija jako sunce glavu cuvam velikim slamnenim sesirom koji sam skinuo u polju sa jednog strasila. Gustom bradom skrivam kraste koje mi izlaze zbog venericne bolesti od koje bolujem vec neko vreme.I kosu sam pustio do ramena.
Personaliti: GM:”Da li ste good, neutral ili evil?
Karim Andjelo Berezoglu: Pa bio bih lud kad bih bio good za ne? Zamislite situaciju, idem ja sad ulicom i neki tipovi naoruzani do zuba siluju seljancicu u nekom budzaku. Sta bih ja sad trebalo da uradim?Da je branim? Da me iseckaju na komade?! Ne, hvala. Da sam bio good ne bih preziveo tri dana na drumu. Ne petljam se ja toliko. Uglavnom pazim svoja ledja.Da je recimo tu istu seljancicu umesto par tipova naoruzanih do zuba, napao neki seljak sa vilom verovatno bih je branio.Zato bih rekao da sam neutral.
Ipak kao umetnicka dusa potpuno saosecam sa seljancicom i razumem njenu bol i nesrecu.Ovaj svet je u sustini ipak jako pokvaren.
Cilj: GM:Sta je vas cilj u zivotu gospodine Berezoglu?
Karim Andjelo Berezoglu: Moj cilj u zivotu je da zaradim jos jednu paricu, popijem jos jednu casicu, napisem jos jednu pesmicu i pojebem jos jednu devojcicu. Vidite, ja jednostavno volim drum, i sve lepo i ruzno sto on nosi. Ne bih mogao da pisem pesme kad bih bio tamo neki lord u svili i kadifi. Dobri stihovu se ipak pisu praznog stomaka.
GM:Hvala puno gospodine Berezoglu?
Karim Andjelo Berezoglu: Nema na cemu. Svako dobro.
Rasa: Covek
Klasa: Bard
Magije (mozes da bacis 2 dnevno):
Lullaby: Makes subject drowsy; –5 on Spot and Listen checks, –2 on Will saves against sleep.
Read Magic: Read scrolls and spellbooks
Dancing Lights: Creates torches or other lights.
Message: Whispered conversation at distance.
Biografija:
Ja sam Karim Andjelo Berezoglu, svirac i pesnik, lutalica i pijandura. Ako ste ikad bili u nekoj taverni ( a verujem da vecina vas jeste) sigurno ste culi bar neku od mojih pesama . Ja sam napisao „ Imah je medju cvećem “ i “ Ah, lesinari ne jedite moje meso” i “ Moj otac radi kao konj “.Da, to su sve moje pesme. Zbog ove poslednje me je otac izbacio iz kuce. Mozda vam to izgleda kao isuvise surova kazna ali takva je bila situacija. Bili smo siromasni farmeri i trebalo je hraniti sesnaest gladnih usta a te godine je bila losa zetva. Naime, pre mene je otac oterao dva brata i jednu sestru.Cini mi se da je i tih godina lose rodilo, mada se po selu pricalo da mi se sestra prokurvala... U svakom slucaju to nije bio redak slucaj u nasem kraju.
Tako sam sam se sa cetrnaest godina nasao na putu. Nisam dovoljno vest sa recima ( a mnogi koji su slusali moje pesme se kunu da jesam) da bih vam opisao sta sam sve doziveo za tih deset godina na drumu.Reci cu samo ovo.Mnoge sam zemlje presao, sa mnogim sam dobrim i losim ljudima drugovao; tukao se u bezbroj kafanskih tuca ali i u dvobojima gde je secivo radilo i krv padala; mnogo sam bacvi vina popio i mnoge devojke ljubio. Sve smo to moja verna lauta i ja prosli. Ponekad je drzim u ruci i gledam onako staru,oljustenu, hiljadu puta krpljenu i cini mi se da gledam samog sebe.Imam dvadeset i cetiri godine, a izgledam kao da imam cetrdeset.Ponekad ne mogu da sviram dok ne popijem krcag vina,ruke mi se tresu. Neka devojcura mi je prenela bolest od koje mi s vremena na vreme izlaze odvratne kreste po licu.Zbog toga pustam bradu i kosu.Vise sam gladan nego sto sam sit i vise sam prljav nego sto sam cist ( eto naslova za novu pesmu!) Menjam odecu samo kad nekog skinem na kartama.Ali ne zalim se. Nikom nista ne dugujem i ne dam da neko meni ostane duzan. Slobodan sam covek. Mnogo sam propatio a nekoliko puta za malo i izgubio glavu zbog tog svog stava. Ali ja ovako gledam na stvari. Svi smo mi, koji hodimo zemljinom korom, isti i jednaki. Ako neki ficviric- plemic,koji je rodjen tako, ili neki bogatas, ili bilo koji kurcic slucajno umisli da moze prema meni da se ophodi na bilo koji nedostojan nacin vraticu mu mucki.
Jednom je u jednu krcmu u kojoj sam svirao svratio neki bogati trgovac konjima.Doterao je tridesetak dorata koje je kupio na pijaci u obliznjem gradu.Ljudi su se skupljali celi dan da ih gledaju, toliko su bili lepi. Celu noc sam je svirao i pevao tom gospodinu i pred zoru kad sam pruzio kapu da ubaci neki bakrenjak dobio sam samar. Gospodin mi je zavalio samarcinu i mirno otisao da spava! Za pola sata sam mu poklao sve konje. Onda sam pobegao.Ne kazem da sam ja nesto posebno dobar, ali svako koga sam prebio, izbo ili prevario je to i zasluzio.
Toliko od mene.
Inventar: Stara lauta, pojas sa dva daggera, ranac sa drangulijama ( rezervne zice za lautu, nekoliko bakrenjaka, dve sveske u koje zapisujem pesme, lula i kesa sa duvanom, nekoliko biljaka od kojih pravim obloge za venericnu bolest i metalna pljoska sa rakijom). Oklop ne nosim.
Izgled: GM: Da li pretite modu gospodine Berezoglu?
Karim Andjelo Berezoglu: Ne hvala.Odeca mi je sasvim skromna.Nosim lanene pantalone,iznosene crne cizme koje sam dobio na kartama pre sedam godina,crnu tuniku i vuneni braon kozuh.Kad pada kisa ili kad sija jako sunce glavu cuvam velikim slamnenim sesirom koji sam skinuo u polju sa jednog strasila. Gustom bradom skrivam kraste koje mi izlaze zbog venericne bolesti od koje bolujem vec neko vreme.I kosu sam pustio do ramena.
Personaliti: GM:”Da li ste good, neutral ili evil?
Karim Andjelo Berezoglu: Pa bio bih lud kad bih bio good za ne? Zamislite situaciju, idem ja sad ulicom i neki tipovi naoruzani do zuba siluju seljancicu u nekom budzaku. Sta bih ja sad trebalo da uradim?Da je branim? Da me iseckaju na komade?! Ne, hvala. Da sam bio good ne bih preziveo tri dana na drumu. Ne petljam se ja toliko. Uglavnom pazim svoja ledja.Da je recimo tu istu seljancicu umesto par tipova naoruzanih do zuba, napao neki seljak sa vilom verovatno bih je branio.Zato bih rekao da sam neutral.
Ipak kao umetnicka dusa potpuno saosecam sa seljancicom i razumem njenu bol i nesrecu.Ovaj svet je u sustini ipak jako pokvaren.
Cilj: GM:Sta je vas cilj u zivotu gospodine Berezoglu?
Karim Andjelo Berezoglu: Moj cilj u zivotu je da zaradim jos jednu paricu, popijem jos jednu casicu, napisem jos jednu pesmicu i pojebem jos jednu devojcicu. Vidite, ja jednostavno volim drum, i sve lepo i ruzno sto on nosi. Ne bih mogao da pisem pesme kad bih bio tamo neki lord u svili i kadifi. Dobri stihovu se ipak pisu praznog stomaka.
GM:Hvala puno gospodine Berezoglu?
Karim Andjelo Berezoglu: Nema na cemu. Svako dobro.
